Потреба да напишем текст
који ће бити у функцији ретроспективе школске године,,
асоцирала ме је на улогу коју има главни и одговорни
уредник, наравно угледног недељника, и на значај коментара
испод кога се он потписује на првој страни. Одговорно,
са личним ставом, критички, духовито, не ретко са иронијом,
он има задатак да коментаром уведе читаоца у проблем
који истражује, износећи тачне чињенице и остављајући
довољно простора за мишљење онога коме је текст намењен,
односно ономе ко може да разуме шта је писац хтео да
каже. Своју последњу реченицу најчешће завршава упитником
или знаком узвика. Може и оба. Тачка на крају реченице
је као резигнација. Резигнација је за уморне. Школа
умор не трпи.
Школска
2003/04. година за нас у «Дринки» била је напорна не
зато што смо уморни од свега, већ зато што смо вредни,
креативни, зато што смо ентузијасти, и као и у свакој
љубави, рад без ентузијазма не покреће, не ствара ново,
не шири пут и не пројектује будућност. Били смо и слављеници.
Прославили смо четрдесети рођендан.
Ни много ни мало. Године постојања школе као институције
од општег друштвеног значаја, (питам се колико је у
околностима наше стварности, уопште и ком броју људи
и институција јасно о каквом се значају ради) једно
је од најзначајнијих сведочанстава једне од најплеменитијих
људских потреба да се нечији нејак живот подржи, охрабри,
образује. А ми смо славили онако како нам доликује.
Осмог новембра 2003. године, у великој дворани Дома
синдиката, изведена је представа «Велико у малом». Преко
120 ученика од 1.-8. разреда, блистало је у својој разиграности
и умешности малих глумаца, из којих је пре свега био
велики, дуготрајан и озбиљан рад. Значај ангажовања
тима од преко десет наставника, је наравно неизмеран,
а допринос Светислава и Гордане Гонцић апсолутно неизбежан.
Као део укупних тенденција рада школе, везано за прославу
40. рођендана, пратећи савремене токове информисања,
стручношћу, великим залагањем, и увек добром вољом господина
Љупка Томанића, добили смо и сајт школе.
Другог
септембра 2003. године у школу је ушла прва генерација
ученика Првог разреда, реформисаног система основног
образовања. Дочекали смо и реформу нашу насушну. Дуготрајне
припреме на обуци тима од 13 учитеља, наставника немачког
језика, психолошко-педагошке службе. Велики напор, и
велика очекивања са обавезујућом професионалном критичношћу,
а све са намером да утрошено време, рад и креативност
дају оптималан резултат. Родитељи са много питања, првачићи
узбуђени.
Школски програм за први разред добио је високе похвале
од стране Министарства просвете и спорта. Почела је
настава, али и проблеми око прављења распореда часова,
везаних за усклађивање наставника и ученика на основу
група формираних за изборне и факултативне предмете,
јавни часови, прве изложбе и приредбе, чести родитељски
састанци. Наставља се кроз «борбу са дневником», и непознаницама
описног оцењивања. На ред долази евалуација везана за
рад наставника на крају Првог полугодишта, наставак
свега започетог у другом полугодишту, сада већ лакше,
али, авај, дођоше и нови парламентарни избори. Нова
влада, нови министар просвете, и ми остасмо у неком
процепу. Реформу куде, а нама кажу одлично сте радили.
Како даље?. Информације касне, нису нам довољно јасне,
време тече, родитељи питају. Неки спас увек дође. За
нас је то завршетак школске године. Подељене су ђачке
књижице, исписане матичне књиге. Реформа се наставља(!?),
а први септембар је на видику.
Ево и нечег новог у животу «Дринке Павловић». Еко
камп у Рибашевини надомак Ужица. Осамдесет
ученика школе узраста од 1. – 8. разреда, подељени у
две десетодневне смене, у пратњи наставника, провели
су део свог распуста и даље спремни да уче и друже се.
Ангажовањем екипе која је радила на реализацији овог
веома захтевног посла, двадесет ученика школе је бесплатно
било укључено у рад кампа. На овај податак смо веома
поносни, али део поноса, а посебно захвалности дугујемо
бројним донаторима, пре свега Поштанској штедионици
и Агенцији за рециклажу Републике Србије. Обзиром да
ће бити објављен извештај рада Еко-кампа, пристојност
ми не дозвољава да више коментаришем искуство оних који
су непосредно били ангажовани.
На првој страни текста покушала сам да на основу најрепрезентативнијег
узорка дочарам атмосферу живота школе коју смо покушали
сами, или уз помоћ пријатељ да креирамо, и кроз коју
смо се под утицајем чувених спољних утицаја по некад,
и помали, и невољно кретали током школске 2003/04. године.
А сада следи оно што ће, уколико сте у извесним деловима
садржаја текста осетили благу горчину, тај укус, надам
се ипак ублажити.
Сто осамдесет радних дана у протеклој школској години,
у ОШ «Дринка Павловић» испуњено је у следећим активностима
и задатим пословима:
- у потпуности је реализован наставни програм и садржај
образовно-васпитног рада за укупно 926 ученика од 1.-
8. разреда
- реализована је целодневна настава за ученике првог
и другог разреда
- организован продужени боравак за ученике трећег и
четвртог разреда
- учешће шест ученика на Републичком такмичењу
- учешће на Сименсовом конкурсу мултимедилајних презентација
- резултате очекујемо
- спортска такмичења и турнири
- учешће на Општинском кросу и Београдском маратону
- радионице за превентиву болест зависности и здраве
исхране у организацији дома здравља «Стари град»
- рекреативна настава и екскурзије
- веома успешно реализован квалификациони испит за ученике
завршног разреда за упис и средње школе
- прослава матурске свечаности, традиционално већ у
свечаној сали школе
- подељене бројне награде поводом прославе Дана школе,
а у вези са одржаним математичким турниром, литерарним
конкурсом, ликовне изложбе на нивоу ученика сви разреда,
затим традиционална диплома под називом «Најбољи друг».
- промоције књига стваралаштва за ученике основношколског
узраста
- посете позоришту, музејима, библиотекама
- учешће на такмичењима у организацији Дечјег савеза
општине Стари град
- учешће у пројекту Штампа у школи, у организацији Асоцијације
назависних медија и освајање првог места
- учешће у акцији Агенције за рециклажу Републике Србије,
«Рециклажом до мање отпада»
- учешће на ликовном конкурсу у оквири прославе дана
Краљевине Норвешке, у организацији друштва Норвешко-Српског
пријатељства
- Имали смо и гошће из далека - две студенткиње учитељског
факултета из Осла, које су провеле шест недеља на хоспитализацији
у нашој школи
Опремање
школе
Општина
Стари град нам је уочи прославе јубилеја поклонила 200
тапацираних столица за свечану салу, 30 столова и 160
столица за трпезарију, као и мултимедијални пројектор,(хвала
господину Душану Кузмановићу председнику Школског одбора
који је својим несебичним залагањем омогућио да ова
опрема стигне управо онда када је прослава јубилеја
Школе била на своме врхунцу и када је наша радост због
тога могла да буде највећа), а нешто касније нам је
замењена и велика разводна кутија – кошаркашка школа
Интербаскет нам је поклонила цвеће за улазни хол школе
у вредности од 20.000 хиљада
Из прихода
које остварује школа издавањем простора успели смо да:
– поставимо ламинатни под у две учионице и портирницу
– постављен је антистатик под у рачунарском центру,
купљени компјутерски столови и инсталирани компјутери
- укупно 15, преосталих 8 из донације PHILIPS-a су своје
место нашли по учионицама у библиотеци и зборници
– окречен је кабинет за музичку културу и тапациране
столице
– окречен је улазни хол у школу и цела степенишна вертикала
до трећег спрата – окречене су службене просторије
– купљена су три штампача
– набављена је и машина за прање судова за школску кухињу
– финансиран је излет за ученике и наставнике који су
били ангажовани у реализацији представе поводом Дана
школе
У
току је:
- кречење школске кухиње и трпезарије
- израда а потом и монтирање конструкције за надоградњу
гелендера у дужини од 72 м - донација амбасаде Краљевине
Норвешке
- постављање ламинатног пода у три учионице на првом
спрату
- фазна реконструкција струјне инсталације – финансијер
општина Стари град
До
1. септембра очекујемо:
- реконструкцију платоа на улазу
у школу из Косовске улице - финансијер општина Стари
град
- До почетка грејне сезоне очекујемо радове који би
коначно омогућили адекватно грејање школског објекта
у целини, а то значи реконструкцију подстанице и одвајање
са топловода који иде преко зграде штампарије «Борба»
Као што видите списак урађеног
није мали, али верујте није ни потпун, јер о бројним
набавкама које припадају свакодневици школског живота
излишно је говорити. Да ли смо можда доживели и неко
разочарење очекујући да коначно значајно поправимо стандарда
живота школе? Јесмо, и мислимо с пуним правом. Ради
се о нашим чувеним прозорима. Градски секретаријат за
образовање је одобрио пројекат замене прозора на целом
школском објекту, али на жалост и други пут је пропао
тендер, тако да ћемо сада уз велико можда прозоре добити
до краја календарске године. Веома нам је жао да на
почетку нове школске године и даље немамо потпуно задовољавајуће
услове за рад.
Нисмо заборавили да и нама запосленима
у "Дринки " нешто треба. Наравно, знања никад
доста. На основу склопљеног уговора о пословно-техничкој
сарадњи са господином Љупком Томанићем, један број запослених
је похађао наставу енглеског језика, а скоро сви школу
компјутера. Задовољство запослених је велико онолико
колика је била и потреба за усавршавањем, па ако ово
сазнање помножите са намером да се одговори свакодневним
изазовима рада са ученицима добићете праву и непроцењиву
вредност ове активности. Са почетком нове школске године
наставићемо тмо где смо застали крајем јуна месеца.
Ову годину
ћемо памтити и по једном тужном догађају. Члан Школског
одбора и члан Извршног одбора општине Стари гард Зоран
Поповић је изненада преминуo крајем децембра месеца
2003. године. Био је искрен пријатељ наше школе, а као
такав и пре свега добар, поштен и весео човек. Почивај
у миру драги Зоране.
И на
крају, искрену захвалност за све оно што смо чинили
током претходне школске године, трудећи се да наставимо
традицију која нас обавезује на квалитет рада, и име
«Дринка», дугујемо пре свега нашим надахнутим ученицима
увек спремним да уче, стварају, друже се и са нама заједно
нарадују сваком новом напору, кораку, успеху. Просечна
оцена на нивоу целе школе је преко 4,50. Хвала и родитељима
који нам помажу својим сугестијама, критиком, наравно
и похвалама.
Хвала Светиславу и Гордани Гонцић, на професионалном
и укупном људском ангажовању на реализацији представе
«Велико у малом». И наче представа је имала и свој мали
живот и по завршетку премијерног извођења. наиме, представу
касније откупио Атеље 212, и још три пута су наши ученици
у оквиру прославе новогодишњих празника одиграли, а
једном и на даскама самог Атељеа. Леп податак у биографијама
наших ученика, зар не?
Хвала нашем драгом Бранку Марушићу –Чутури, без кога
је немогућа било која прослава у школи, па наравно и
она од 8. новембра.
Господине Томанићу, уместо речи захвалности, дозволите
да будем неформална и кажем само да Вас намеравамо да
усвојимо.
Хвала драге колега, на свему што сте чинили током претходне
школске године, учећи своје ђаке и трудећи се да од
њих, и заједно са њима и родитељима, полако, обазриво
и са уважавањем однегујемо једну нову људску вредност!
Милена Бићанин
директор школе
|
