Mоја
домовина, Србија и Црна Гора је позната по томе што је
у Првом светском устанку победила Турке на Косову.
Матија Томанић (написано у радним листовима
за познавање друштва, IV/3) |
|
Све
нас је уздрмао пубертет, тако да глупости харају нашом
школом.
Александра Расулић |
|
Имао
бих сокола који зна да слуша и који има око соколово.
Назвао бих га Шарац.
Војин Даутовић |
|
Гладни
вукови су ме гледали као козе у шарена врата.
Ана Црногорац |
|
На
знам шта ћу када будем завршила осми разред. Мој живот
ће се срушити.
Тамара Вуковић |
|
Највише
мрзим када разговарам са неким и тај неко ми спомене пријемни
и преседне ми разговор.
Славко Томић |
|
Скоро
сваки дан, јутро или вече, мој живот се понавља као да
је на касети па пуштам репризу.
Предраг Радомировић |
|
Мој
свет је понекад брз, узнемирен, весео, оштар и топао,
а понекад је хладан, тежак и мрачан.
Миљана Менковић |
|
У
мом свету нема школе. Деци не би требало знање, јер би
се научена родила.
Димитрије Мирковић |
|
Унео
бих нови, паметнији мозак у људе, па не би било ни свађе,
ни туча, ни батина.
Срђан Окановић |
|
За
школу и учење имам најмање времена.
Милош Зелић |
|
У
оном свету избио је Други светски рат, а у мом би избио
други светски сајам стрипова.
Душан Митровић |
|
Тема
Мој свет као и свака тема – проста и једноставна, али
за мене болна до бескраја. У главној пећкој улици налази
се предивно двориште са кућом, а у кући мој свет. Ту су
биле закључане све моје тајне, мисли и жеље.
Владимир Пејовић |
|
Они
уплашени, а ми – храбро уплашени.
Марко Миличковић |
|
Хајдук
– човек коме је свако парче своје земље један део коже.
Владан Петковић |
|
Ту
има и природних непогода, које су, ипак, природне.
Момир Ставридис |
|
Снизио
бих све цене и сви би имали пара.
Душан Митровић |
|
Мој
свет замишљам тако што бих волео да живим сам, да немам
родитеље да ми досађују.
Дејан Крстеканић |
|
Једном
сам чак упала у шахт дубок седам и по метара (жива истина)
и преживела захваљујући јакни коју сам имала на себи.
Катарина Шћекић |
|
И
тако из дана у дан. Све је исто, досадно.
Марија Младеновић |
|
Школа
ми дође као космос из кога не могу да изађем.
Иван Ћирић |
|
Када
би наша хајдучка дружина хтела да се прошета Кнез Михајловом
улицом, понашалли бисмо се као људи да нас не би препознали.
Нина Милосављевић |
|
***
Зашто се смењују дан и ноћ?
То иде само. Други чека свој ред. Ноћ је с друге стране.
Мраковић Марија |
|
Кад
одспавамо буде дан, а онда кад се изиграмо буде моћ.
Михољчић Никола |
|
Зато
што ноћ прави дан, а дан прави светлост. Једном ноћ заустави
дан а онда дан заустави ноћ.
Кент Пилаш Холт |
|
Не
можемо да се попнемо на небо. То раде они горе на небу.
Косац Елена |
|
***Зашто
паук плете мрежу?
Да би имао кућу и да му синови ту станују.
Ђоковић Александар |
|
