 Рођена
је 1919. године у Белановици, где јој је отац Драгомир
био поштански службеник. Рано је, још као ђак учитељске
школе у Ужицу, постала члан СКОЈ-а. Била је по природи
скромна, али је избила у прве редове напредне омладине.
Радила је са тадашњим комунистима у школи, као са Добривојем
Видићем и другима, предводећи средњошколску омладину
у акцијама које је организовала Комунистичка партија.
Постала је члан КПЈ 1940. године.
После завршене учитељске школе
радила је као учитељица у селу Спанцу, у косаничком
срезу. Упоредо са радом у школи активно је политички
деловала међу учитељима и међу сељацима у околним селима.
Била је веома позната у III групи учитеља, која је била
под руководством КПЈ; запажена је и на илегалном курсу
у Сијеринској Бањи који је држао Светозар Вукмановић
Темпо.
Позната по својој комунистичкој
делатности, одмах по окупацији је ухапшена у Прокупљу.
Али, градска партијска организација јој је омогућила
бекство из затвора. После тога Дринка је радила илегално
на припремању устанка на терену Куршумлије, нарочито
у селима Спанцу, Гргурима и другим.
По одлуци партије, отишла је септембра
1941. године у Ниш и тамо радила у партијској техници.
Упркос веома тешким условима, у време сталних прогона
и терора, - хиљаде летака, прогласа и другог пропагандног
материјала непрекидно је одашиљано из нишке партијске
технике партијским организацијама и партизанским одредима
на територији нишког округа, у Топлицу и у Јабланицу....
Марта 1942. године препознао ју је један четник из околине
Куршумлије после чега је била ухапшена од стране Српске
државне страже. Премлаћена је најпре у нишкој полицији,
а онда у Гестапоу у Београду. Није одала своје другове,
ни склониште партијске технике. На саслушању се држала
пркосно и неустрашиво.
Kада су видели да од ње неће ништа
сазнати, Немци су је послали на Бањицу. Непосредно пред
стрељање, Дринка се држала тако смирено и храбро да
је оставила ванредан утисак на остале осуђенице.
Стрељана је 14. јуна 1943. године
на Бањици, крај Београда.
Дринка је рођена сестра познатог
курира Главног штаба Народноослободилачке војске и партизанских
одреда Србије, храбре Даре Павловић, која је, исто на
Бањици, стрељана петнаест дана касније. За народног
хероја Дринка је проглашена 6. јула 1953. године.
Неколико
школа у Србији носи име народног хероја Дринке Павловић.
|
