|
Општи циљ предмета Грађанско
васпитање - Сазнање о себи и другима је подстицање развоја
личности и социјалног сазнања код ученика основне школе.
Овај предмет треба да пружи могућност ученицима да постану
активни учесници у процесу образовања и васпитања, и
да изграде сазнања, умења, способности и вредности неопходне
за формирање аутономне, компетентне, одговорне и креативне
личности, отворене за договор и сарадњу, која поштује
и себе и друге.
ЦИЉЕВИ
И ИСХОДИ ПРЕДМЕТА ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ
| ЦИЉЕВИ |
ИСХОДИ
На крају првог разреда ученик ће: |
Олакшавање
процеса адаптације на школу и подстицање социјалне
интеграције
|
•
Ученик зна име својих учитеља и имена свих својих
другара из групе за ГВ, као и из свог одељења.
• Ученик изражава шта му се у школи свиђа, и шта
му се не свиђа.
• Ученик нуди идеје за промене у школи које олакшавају
учење и дружење.
• Ученик разуме зашто су потребна правила понашања
у школи.
• Ученик активно учествује у договарању правила
понашања у одељењу и школи ( за време часа, одмора;
у учионици, у дворишту, у ходницима) и последицама
непоштовања правила
• Ученик разуме неке од разлога за кршење правила,
посебно групни притисак
• Ученик се придржава правила понашања у школи.
• Ученик даје предлоге за уређење учионице у којој
проводи највише времена
• Ученик сарађује са вршњацима и учитељем у уређењу
школског простора ( даје предлоге и прихвата предлоге
других) |
| Успостављање
и развијање односа другарства и сарадње са вршњацима
и одраслима |
•
Ученик слободно учествује у размени са вршњацима
и одраслима у школи , отворено изражава своје
мишљење и потребе и активно слуша исказе других.
• Ученик препознаје ситуације када је другом потребна
помоћ .
• Ученик нуди и пружа помоћ када је другом потребна.
• Ученик зна како да тражи помоћ .
• Ако се игра или ради у групи ученик прихвата
да учествује у игри или у раду са сваким дететом
из групе.
• Ученик зна да постоје разлике међу ученицима
и показује поштовање за те разлике.
• Ученик нуди идеје у групи, слуша предлоге других
и постиже сагласност кроз размену.
|
Подстицање
развоја сазнања о себи, о сопственим осећањима и
потребама, свести о личном идентитету и особености,
самопоштовања и самопоуздања
|
•
Ученик зна шта су његови квалитети и особености.
• Ученик препознаје своја осећања и потребе.
• Ученик зна како да задовољи неку своју потребу
на више начина.
• Ученик слободно говори пред групом о својим
осећањима и потребама.
• Ученик зна шта му се свиђа, а шта му се не свиђа.
• Ученик уме да наведе разлоге својих избора и
одлука.
• Ученик уме и да нешто не прихвати и да објасни
своју одлуку.
• Ученик препознаје у чему је успешан, а у чему
није.
• Кад погреши ученик без страха говори о својим
погрешкама и прихвата да учи из њих. |
| Проширивање
знања и умења решавања индивидуалних проблема и
учење техника за превладавање непријатних емоционалних
стања |
•
Ученик уме да екстернализује (цртежом и вербално)
оно што га брине, плаши, чини тужним, бесним.
• Ученик прихвата и своја пријатна и своја непријатна
осећања као важна и потребна.
• Ученик познаје разноврсне стратегије за решавање
индивидуалних проблема
• Ученик уме да користи технике опуштања и активне
имагинације за превладавање непријатних емоционалних
стања |
| Учење
начина самопотврђивања без агресивности и уз уважавање
других |
•
Ученик познаје начине изражавања свог беса, без
повређивања себе и других.
• Ученик уме да изрази своје потребе и да уважи
потребе другог без агресивности
• Ученик препознаје облике неодговорног понашања
деце и њихове последице на све друге у школи. |
| Подстицање
социјалног сазнања, разумевања и прихватања међусобних
разлика |
•
Ученик уме да локализује доживљај страха, беса,
туге, љубави на схеми тела.
• Ученик препознаје сличности и разлике у изражавању
осећања код себе и других
• Ученик уме да препозна код других и зна да сам
покаже невербалне изразе основних осећања
• Ученик препознаје повезаност осећања и потреба
код себе и других.
• Ученик поштује разлике међу децом (у изражавању,
облачењу, пореклу, изгледу...)
• Ученик зна да је важно да води рачуна о осећањима
и потребама другог и да не потцењује и исмева друге
зато што су другачији.
• Ученик зна да асертивно одговори на задиркивање
и кад и од кога да тражи заштиту ако му је потребна
• Ученик разуме да су неки проблеми заједнички за
све, а неки само за неку децу
• Ученик уме да користи имагинацију и игру улога
да би се ставио у позицију другога |
| Оспособљавање
ученика за рад у пару, за рад у великој и малој
групи, за договарање и сарадњу са вршњацима и са
одраслима |
•
Ученик зна правила комуникације и сарадње у пару
или групи, и придржава их се.
• Ученик износи своје идеје и активно слуша другога
док говори.
• Ученик даје и прима конструктивне повратне информације
у конкретној ситуацији.
• Ученик прихвата постојање другачијег мишљења од
свога. |
| Развијање
комуникативне способности и конструктивног решавања
сукоба са вршњацима и одраслима |
•
Ученик зна да су разлике у гледању извор неспоразума
у комуникацији
• Ученик прихвата да могу да постоје различити ставови
и мишљења .
• Ученик познаје значај узајамног слушања за групни
рад и споразумевање
• Ученик уме да понављањем реченог покаже да је
активно слушао другог и да тражи то исто од саговорника
• Ученик препознаје и прихвата постојање конфликтних
ситуација као прилике за договор.
• Ученик зна да је за споразумевање важно да се
стави на тачку гледишта другог
• Ученик зна да је важно да се у сукобу чују и уваже
потребе и једне и друге стране
• Ученик уме да сарађује са другима да би нашли
решење проблема, уважавајући и своје и туђе потребе. |
| Развијање
креативног изражавања |
•
Ученик познаје различите начине креативног изражавања
• Ученик зна своје креативне склоности
( зна у чему ужива)
• Ученик уме да опише више начина на које се може
задовољити нека потреба.
• Ученик уме да креативно изрази једну појаву на
различите начине.
• Ученик уважава креативни израз других, разлике
и сличности са другима у креативном изразу |
| Упознавање
ученика са дечјим правима |
•
Ученик зна да свако дете, и сваки одрасли, има право
на задовољење људских потреба.
• Ученик зна да сва деца имају иста права и уме
да их наведе и опише (основна права из Конвенције
о правима детета)
• Ученик зна да права укључују и одговорност
• Ученик препознаје ситуације у којима одрасли или
деца крше дечја права
• Ученик зна шта да предузме у ситуацији кад су
му права угрожена и од кога да тражи помоћ кад му
је помоћ потребна.
• Ученик даје помоћ другоме, кад му је потребна. |
| Подстицање
и оспособљавање ученика за активну партиципацију
у животу школе |
•
Ученик учествује у дискусији, тако да јасно изражава
шта му се свиђа, а шта не.
• Ученик предлаже акције које могу да побољшају
заједнички живот у школи
• Ученик зна да је гласање важан начин за групно
доношење одлука
• Ученик користи вештине партиципације и одговорне
акције
• Ученик зна како уништавање школске имовине утиче
на осећања и понашање деце и одраслих у школи
• Ученик познаје позитивне утицаје људске делатности
на локалну средину |
Теме
и садржаји (активности)
| ТЕМЕ |
САДРЖАЈИ/АКТИВНОСТИ |
1.
Тема ( 2 часа ) - Олакшавање процеса адаптације
на школску средину и подстицање социјалне интеграције
|
•
Сусрет родитеља, наставника и ученика. Размена
о узајамним очекивањима, потребама, захтевима,
тешкоћама везаним за промену средине одрастања.
• Упознавање ученика са садржајем предмета и начином
рада |
| 2.
Тема ( 8 часова ) - Подстицање развоја сазнања о
себи, о сопственим осећањима и потребама, свести
о личном идентитету и особености, самопоштовања
и самопоуздања. |
•
Свест о себи 1. Кроз размену о томе шта воле да
раде и цртање својих аутопортрета и осећања ученици
откривају своје особености, међусобне разлике
и сличности
• Свест о себи 2. Кроз игру преображаја, размену
о сопственим способностима и вредностима, цртање
сопственог знака ученици упознају себе и друге
• Времеплов. Кроз евоцирање и цртање пријатних
и непријатних успомена ученици интегришу прошла
искуства. Кроз игру поверења уче да се узајамно
подржавају
• Снови (Непријатни снови). Кроз евоцирање и цртање
снова и игру маште ученици уче да изразе и контролишу
своја приватна искуства
• Снови (Пријатни снови) Кроз евоцирање, цртање
и одигравање снова ученици уче да изразе и контролишу
своја приватна искуства
• Моје жеље. Кроз цртање и игру маште ученици
уче да артикулишу своје жеље и захтеве
• Ја кад порастем. Кроз цртање и размену ученици
уче да остваре своје право на развој
• Ја и како ме виде други. Кроз размену и цртање
ученици сагледавају себе из различитих перспектива
|
| 3.
Тема ( 10 часова ) - Изражавање и комуникација осећања;
проширивање знања и умења за решавање индивидуалних
проблема, учење техника за превладавање непријатних
емоционалних стања. |
•
Шта ме брине. Кроз цртање и размену ученици артикулишу
своје проблеме, и уче да користе машту и креативност,
и физичке вежбе да се ослободе тензије
• Моје место за опуштање. Кроз вежбу опуштања
и вођене фантазије ученици уче како могу да постигну
смиреност
• Изражавање осећања. Кроз вежбе кретања, невербалног
изражавања и цртања осећања подстиче се опажање
и изражавање осећања
• Комуникација осећања. Ученици уче да препознају
осећања изражена покретима и изразима лица
• Мој бес 1. Кроз игру асоцијација, цртање унутрашњег
доживљаја и симболичког приказа беса пружа им
се могућност да изразе бес, и да развију стратегије
за превазилажење уместо потискивања беса.
• Мој бес 2. Кроз цртање, симболички приказ беса
пружа им се могућност да изразе бес, и да развију
стратегије за превазилажење уместо потискивања
беса.
• Страхови 1. Кроз игру асоцијација, цртање унутрашњег
доживљаја страха и размену о стратегијама расплашивања,
даје им се могућност да изразе и поделе страхове
и да развију нове стратегије за превазилажење
страха
• Страхови 2. Кроз евоцирање извора страха и прављење
штита од страха даје им се могућност да изразе
и поделе страхове и да развију нове стратегије
за превазилажење страха.
• Туга. Кроз размену о извору туге, цртање унутрашњег
доживљаја туге, размену и игру моделирања даје
им се могућност да изразе и поделе тугу, добију
дозволу за плакање, и развију стратегије за превазилажење
туге
• Љубав. Кроз игру асоцијација, невербално изражавање,
цртање унутрашњег доживљаја љубави и размену о
знацима љубави даје им се могућност да диференцирају
доживљај и експресију љубави |
| 4.
Тема ( 2 часа ) - Подстицање групног рада, договарања
и сарадње |
Сарадња 1. Кроз прављење заједничког цртежа у
малим групама ученици се уче да се договарају
Сарадња 2. Кроз цртање и игру слагалице деца
се уче да сарађују |
| 5.
Тема ( 3 часа ) - Подстицање социјалног сазнања,
разумевања и прихватања међусобних разлика; учење
видова самопотврђивања без агресивности и уз уважавање
других. |
•
Увредљиви надимци. Кроз игру улога ученици се
уче да препознају осећања и потребе и ,"жртве"
и ,"насилника" и да нађу конструктиван
начин да превазиђу ово понашање
• Пријатељство. Кроз размену ученици уче да артикулишу
појам пријатељства
• Тајни пријатељ: кроз игру ученици се подстичу
да смисле како ће да обрадују једни друге |
| 6.
Тема ( 5 часова ) – Развијање комуникативне способности,
и конструктивног разрешавања сукоба са вршњацима
и одраслима. |
•
Комуникација и неспоразуми 1. Ученицима се демонстрирају
ефекти разлика у гледању и примању порука као извор
неспоразума, и указује на важност стављања у позицију
другог, и проверавања како је порука примљена -за
међусобно разумевање
• Комуникација и неспоразуми 2. Ученицима се демонстрирају
ефекти нејасно изражених порука и указује на значај
прецизности и јасноће у изражавању за међусобно
разумевање
• Неспоразуми са родитељима. Ученицима се демонстрирају
ефекти негативних порука и указује на важност јасног
изражавања својих потреба за међусобно разумевање
• Тужакање. Ученици евоцирају различите ситуације
тужакања, и задатак им је да се ставе у позицију
оног који тужака и оног ко је објект тужакања, да
сагледају њихове потребе и осећања, и да нађу решење
које ће да задовољи обе стране, без тужакања
• Конфликти. Кроз игру маште и одигравање ситуација
из властитог живота ученици се упознају са динамиком
конфликта и његовим могућим исходима |
| 7.
Тема ( 4 часа ) - Упознавање ученика са дечјим правима
и подстицање и оспособљавање ученика за активну
партиципацију у животу школе. |
•
Права деце. Кроз размену деца се упознају са основним
дечјим правима.
• Школа какву желим: кроз вежбу вођене фантазије
и цртање ученици изражавају своје визије школе по
мери деце.
• Да кажем слободно: ученици уче како да остваре
право на слободу мишљења и јавног изражавања свог
мишљења
• Право на игру: размена о томе како користе слободно
време и чега воле да се играју |
| 8.
Тема ( 2 часа ) - Евалуација |
•
Ја пре ја после: ученици се подстичу да сами процене
програм који су прошли и сопствено напредовање.
• Презентација резултата рада родитељима. |
ПРОСТОР,
ОПРЕМА И НАСТАВНА СРЕДСТВА
Простор и опрема који
дозвољавају распред седења у круг.
Материјал потребан за реализацију предмета у првом разреду:
30 листова папира А4 формата по ученику, 2 комада картончића
у боји (величине визит карте) по ученику, фломастери
и бојице за сваког ученика, селотејп, маказе.
Израђени су приручници за наставнике са детаљно разрађеним
начелима приступа, предметом и методским упутствима
за сваку јединицу, која је наведена у прилогу.
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)
Теоријски,
предмет Грађанско васпитање - Сазнање о себи и другима
је утемељен на интеракционистичкој теорији психичког
развоја по којој је социјална интеракција основни конструктивни
чинилац развоја ученика.
Методску окосницу предмета чине интерактивне радионице
са фокусом на симболичком изражавању и размени у круг
јер дају могућност ученицима да постану свесни својих
унутрашњих доживљаја. Битне одреднице образовно-васпитног
рада су:
• Искуствено учење, тј. уобличавање и поимање личних,
аутентичних доживљаја ученика кроз размену у групи,
а не преношење готових знања, туђих увида. Наставник
треба да нагласи да нема пожељних, очекиваних или тачних
одговора, да је нагласак на процесу откривања и сазнавања
о себи и другима кроз размену.
• Игровни контекст који помаже ученицима да се опусте
и ослободе да пробају различите видове изражавања и
симболизације унутрашњих искустава, и да кроз игру истражују
разноврсна, дивергентна решења за проблеме са којима
се суочавају
При прављењу
припреме за реализацију васпитног рада са групом важно
је водити рачуна о неколико чиниоца који су од суштинског
значаја за квалитетну и развојно подстицајну размену:
1. Јасно артикулисање циља активности и договор о правилима
којих треба да се придржавају сви учесници размене.
Будући да се ради о учењу кроз размену, кључан чинилац
успешности размене је квалитет узајамног слушања. Сваки
ученик саопштавањем другима стиче више увида у свој
унутрашњи доживљај, али заправо, слушањем туђих искустава
има прилику да сагледа свој доживљај у новом светлу,
да га догради и обогати
2. Распоред седења ( по могућству круг) који омогућује
свим учесницима размене да виде једни друге, окренути
лицем у лице.
3. След активности који је тако конципиран да подстиче
и одржава интересовање и сазнајну мотивацију ученика.
То се постиже динамичном сменом различитих видова експресије
( игре улога, цртање, пантомима, вербални исказ, игре
покрета итд.) и сменом игровних активности и размене.
4. Оптималан број ученика је од 10 до 15. Може се радити
и са групом до двадесеторо ученика али онда долази до
слабљења пажње и мотивисаности за размену
5. Настава се изводи по редоследу наставних јединица
(радионица) онако како су дате у приручницима САЗНАЊЕ
О СЕБИ И ДРУГИМА 1.
Сагласно
природи предмета, његовом циљу и задацима наставе, ученици
се не оцењују класичним школским оценама нити пореде.
Проблем може бити то што ученици желе да знају колико
су добри у одређеној активности, покушавајући да погоде
шта одрасли очекују од њих. Задатак наставника је да
им јасно стави на знање да је свака лична експресија
подједнако драгоцена, да истакне позитивне потенцијале
у сваком од учесника, дајући лични, конкретни подстицај
сваком ученику . Најважнији задатак одраслог у процесу
васпитања је да помогне ученицима да формирају позитивну
слику о себи, да стекну самопоуздање, и да осете да
кроз процес размене са другима обогаћују своју личност.
С тим у вези, овај предмет тражи да наставник буде спреман
да подржи ученике када им је тешко да се изразе или
слушају и отворен да чује и оно што није у складу са
његовим вредностима, без критиковања и процењивања.
Предуслов за рад на овом предмету је способност непристрасног
слушања и уживљавања ( емпатије) у оно што ученик осећа
и жели без уплитања сопствених судова, дијагноза , анализа
и савета. Изражавање емпатије ученику у упитној форми
" Да ли ти сад осећаш то и то зато што желиш то
и то?" има развојни ефекат јер помаже ученику да
и сам постане свестан својих осећања и потреба, и чини
га отворенијим за контакт са наставником па тиме и за
вредности које он жели да пренесе ученицима.
Пошто је учење по моделу важан облик учења социјалног
понашања, битно је да наставник својим понашањем, начином
рада и односом према деци демонстрира вредности које
жели да његови ученици усвоје.
Министарство
просвете и спорта Републике Србије још увек није дефинисало
посебне основе школског програма за други разред основног
образовања и васпитања по новом (реформисаном) програму
учења.
|
