Ученици петог разреда се први пут сусрећу са систематским изучавањем предмета историја. То представља једну од основних одредница у формулисању образовно-васпитних задатака и садржаја наставног програма.

Мали фонд часова и психофизичке могућности ученика захтевају од наставника рационалност избора важних чињеница (без много хронологије и оперисања дефиницијама историјских појмова и социолошких категорија).

У уводном делу са ученицима се разговара о појму прошлости (о њиховој личној и породичној прошлости и на основу чега је сазнају) и времена (улога времена и разумевање времена).

У уводном делу историје проучава се праисторијски период. Ученици треба да схвате основне елементе који карактеришу људско друштво (живот и занимања људи, проналасци епохе праисторије, веровања и уметности, овладавање окружењем, ...). Проучавају се праисторијска налазишта на централном Балкану.

Тежиште наставе историје у овом разреду је у разумевању робовласничког друштва као цивилизацијског напретка у односу на првобитну људску заједницу.

Затим се проучавају Стари Исток, Грчка, Рим. Хронолошки, етички и географски оквири историје Старог века. Настанак државе (бржи напредак производње на чијој су основи настале прве државе и прве велике цивилизације и културе).

Градиво историје Старог века је базирано на грчкој култури и римској држави као основама новог раздобља - Средњег века. Грчка култура је приказана као највећи домет људске мисли у Старом веку (повезаност са животом маса, свестраност, високе естетске и етичке вредности).

На примеру Рима ученици треба да схвате суштину Античког ропства као светског система.

Полазећи од општих и оперативних задатака наставе историје у петом разреду, ученици би по завршетку разреда требали да на нивоу разумевања и репродукције, савладају следећа знања:

- историјску и социолошку поделу, периодизацију прихваћену у историјској науци, корист од изучавања прошлости,...

- основна обележја Старог истока. Најпознатије државе, живот људи, религије и културе (према најпознатијим причама и уметничким делима).

- најбитније карактеристике друштвених поредака и основних фаза у њиховом развитку (робовласничко друштво).

- основне облике држава и њихове карактеристике у Старом веку. Грчка митологија.

- разлике између историјске и савремене географије.

- самостално коришћење уџбеника, атласа, историјске читанке, карата, таблица и графикона, самостално посматрање музејских експоната и споменика историјског карактера.

У овом разреду је битно да ученици схвате европско феудално друштво и да је упркос разарању римске цивилизације дошло до даљег друштвеног напретка. Изучавају се основне одлике Средњег века (хронолошки и територијални оквири, друштвене и културне структуре).

Тежиште у обради феудалног друштва је раздобље позног феудализма у коме су активно учествовали и народи који живе на територији данашње Србије и Црне Горе. Такође се проучава енглеско и француско феудално друштво.

На основу овако конципираних програмских садржаја, ученици се оспособљавају да самостално користе стечена знања, развијају свестраност своје личности и критички проматрају свет око себе.

У оквиру предвиђених образовно-васпитних циљева ученици у седмом разреду треба да савладају:

- историјску и социолошку периодизацију Новог века као и битне карактеристике историјског развоја света у периоду позног феудализма;

- битне карактеристике капиталистичког развитка људског друштва у периоду његове потпуне победе и слободног развитка;

- кључне историјске догађаје који су били прекретница у развитку људског друштва (Француска револуција, револуција 1948.);

- особености развитка српског народа и његових суседа у периоду позног феудализма и индустријског капитализма;

- суштину, облике, битне процесе и кључне догађаје из борбе наших народа и народности за национално ослобођење;

- суштину и облике друштвене и политичке борбе у капитализму;

- развој и особености социјалистичког и радничког покрета код Срба;

- коришћење историјских карти из периода 16. до средине 19. века.

У осмом разреду обрађује се најкраћи, али и најзначајнији историјски период који обухвата веома значајне догађаје, појаве и процесе од средине 19. века до данас. Посебан положај у оквиру овог наставног садржаја је посвећен улози српског народа у покретима за ослобођење и уједињење Јужних Словена, затим, у Првом светском рату и стварању прве заједничке државе, као и појави фашизма и избијању Другог светског рата.

У оквиру предвиђених образовно-васпитних циљева ученици у седмом разреду треба да савладају:

- битне историјске промене од средине 19. века до Првог светског рата;

- узроке појаве фашистичких покрета и последице њихове тоталитарне унутрашње и освајачке политике;

- основне карактеристике економског, политичког и културног развоја наших народа у Краљевини Југославији;

- битне чињенице из историје Другог светског рата;

- битне чињенице и карактеристике НОБ-а и револуције народа Југославије;

- допринос народа Југославије победи антифашистичких снага;

- битне чињенице развоја СФРЈ у послератном периоду.

На тај начин ученици ће продубити историјска знања, образовање и општу културу, што ће им омогућити разумевање савремених друштвених процеса. Код ученика ће се истовремено развијати способности уочавања узрочно-последичних веза у оквиру посматраног историјског догађаја, критичко мишљење и разумевање, односно схватање историјских процеса.