Свет око нас је интегрисани предмет који проистиче из области Друштвене науке и филозофија и области математика, природне науке и технологија.

Циљ предмета свет око нас у првом разреду је да деца упознају своје окружење и развијају способности за одговоран живот у њему.

Откривањем света деца развијају своје сазнајне способности и усвајају знања и вештине које им омогућују даље учење. Активним упознавањем природних и друштвених појава подстиче се природна радозналост деце. Најбољи резултати се постижу уколико деца самостално истражују и кроз огледе долазе до сазнања.

Усвајањем знања, умења и вештина деца развијају и своје физичке, социјалне и креативне способности, а истовремено спознају и граде ставове и вредности средине у којој одрастају и шире друштвене средине.

Реструктурирањем, допуњавањем и систематизовањем искуствених знања ученика и довођењем у везу са елементарним научним сазнањима, њихова знања се надограђују, проверавају и примењују у пракси.

Кроз социјалне активности упознају себе, испољавају своју индивидуалност, уважавајући права других уче се како треба живети заједно.

Усвајање елемената функционалне писмености, стицање и размењивање информација, комуницирање у различитим животним ситуацијама и примена наученог је у служби стварања одговорног односа ученика према себи и свету који га окружује.

ЦИЉЕВИ И ИСХОДИ ЗА ПРЕДМЕТ СВЕТ ОКО НАС У ПРВОМ РАЗРЕДУ

Садржаји

У предмету свет око нас обухваћени су интегрисани садржаји из области Друштвених наука и филозофије и области математике, природних наука и технологије која пружају базична знања о природи, друштву и култури. Листа садржаја је у функцији реализације циљева и исхода из истих области.

Листа садржаја:

Жива природа (жива бића из непосредног окружења, изглед и њихова станишта)
Нежива природа:
-вода, основна својства и њена стања
-ваздух, основна својства и струјање ваздуха
-земљиште непосредног окружењаЗначај воде, ваздуха и земљишта за живи свет и људске делатности кроз примере
Географски објекти локалне средине (брдо, равница, река...)
Где све могу да живе и бораве људи (село, град, део насеља, кућа, школа...)
Групе људи (породица, вршњаци, суграђани...) и припадност групама
Ја и други (осећања, жеље, интересовања)
Комуникација (усмена, писана, сликовна, кроз активности)
Правила понашања у групи кроз примере
Права и одговорности деце, кроз конкретна искуства
Обичаји и празници породице и непосредне друштвене средине
Хигијена, исхрана, здравље, основне рутине
Понашање у опасним ситуацијама по живот и здравље
Производи људског рада у непосредној околини
Занимања људи у непосредном окружењу
Учесници у саобраћају, примена саобраћајних правила
Временске одреднице (дан, седмица, месец, пре, сада, после, јуче, данас, сутра)
Годишња доба (опазиве промене у живој и неживој природи)
Просторне одреднице (горе, доле, изнад, ипод, напред, назад, испред, иза, лево, десно)
Материјали у конкретном облику, њихова својства и употреба
Понашање материјала под механичким утицајима и при загревању и хлађењу
Кретање у различитим срединама и по различитим подлогама у зависности од облика (примери)
Гурање, вучење, подизање
Светлост и сенка кроз примере
Учење учења (заборављање кроз примере, технике присећања кроз примере...)

Садржаји предмета свет око нас могу се различито повезати: у оквиру предмета, појмовно, тематски, проблемски и феноменолошки. Понуђена листа садржаја не имплицира и редослед обраде.

Тематски приступ је нарочито погодан у оквиру овог предмета, пошто се многи садржаји могу повезати тако да интегришу искуства и знања о свету у коме деца живе. Тематски приступ омогућује и да се један садржај размотри са више аспеката, тако што ће се кроз неколико различитих тема, у различитим формама примењивати. Варијације тематског повезивања садржаја су: теме унутар предмета, међупредметне теме, теме које превазилазе границе предмета и области (пример 1.) Планирање и реализација тема може бити: дневно, недељно, вишенедељно, месечно, вишемесечно, полугодишње...

Листа предлога занимљивих тема из ове области је следећа:

Шта, како и зашто - природне појаве кроз експериментисање и игру;
Истражујемо, откривамо, експериментишемо;
Шта нам каже оглед
Шта све може моја играчка
Годишња доба Ко сам ја;
Ја и други;
Мењам се, растем;
Ја овде и сада
Споразумевање
Човек ствара
Култура живљења
Од куће до школе и школе до куће;
Мој животни простор;
Истражујем своју околину
Пратим, мерим и бележим време;
Како користим време
Сналазим се у времену и простору;
Кроз лични простор и време
Вода у искуству

За изучавање природних појава врло је значајно проблемско структурирање садржаја, као подстицај радозналости и интелектуалне активности деце. То посебно треба имати у виду при реализацији следећих циљева и исхода:

-Развијање основних елемената логичког мишљења (сва три исхода);
-Развијање радозналости, интересовања и способности за активно упознавање природног окружења (оба исхода).

За овакав начин разумевања природних појава, поред искуствених сазнања, посебно су погодни огледи у вези са: Променама стања воде при хлађењу и загревању/ Топлотном проводљивошћу материјала/ Растварањем у топлој и хладној води/ Променом брзине и правца кретања предмета/ Клизањем и котрљањем/ Светлошћу и сенком/ Растом биљака под различитим утицајима.

Садржај се може разматрати са више аспеката и на тај начин се остварују различити образовни исходи. Истовремено, исти исходи се могу остварити кроз различите садржаје, што зависи од избора и начина структурирања садржаја (пример 2).

Активности ученика

При остваривању циљева и исхода предмета свет око нас мора се имати у виду да су садржаји и активности неодвојиви у наставном процесу.

Значајне активности ученика у оквиру предмета свет око нас у првом разреду јесу:

• Посматрање са усмереном и концентрисаном пажњом ради јасног запажања и уочавања света у окружењу (уочавање видних карактеристика)
• Описивање - вербално или ликовно изражавање спољашњих и унутрашњих запажања
• Процењивање - самостално одмеравање
• Груписање - уочавање сличности и различитости ради класификовања
• Праћење - континуирано посматрање ради запажања промена
• Бележење - записивање графичко, симболичко, електронско бележење опажања
• Практиковање - у свакодневном животу и спонтаној игри и раду
• Експериментисање - намерно модификоване активности, огледи које изводи сам ученик
• Истраживање - испитивање својстава и особина, веза и односа
• Сакупљање - прављење колекција, збирки, албума из природног и друштвеног окружења
• Стварање - креативна продукција
• Играње - спонтане, едукативне и дидактичке игре
• Активности у оквиру минипројекта - осмишљавање и реализација

Важно је одабрати активности које ангажују како поједина чула, тако и више чула паралелно. Синхронизација чулних утисака даје целовиту слику објеката, процеса, појава и њихову интеграцију у комплексну слику света и уважава различитости деце у погледу преферираног канала обраде информација. Добра интеграција чулних утисака је услов за правилно искуствено сазнање и отворен пут за трансформацију представа и опажајно-практичног мишљења у појмовно.

Кад год је то могуће треба обезбедити ученицима избор различитих активности и садржаја, сходно њиховим субјективним склоностима, ради постизања жељених исхода. Активности треба осмислити тако да (уз опрез) дете испробава своје могућности. Неопходно је пружити му прилику да кроз активности покаже своју оспособљеност у практичној примени усвојених знања.
У првом разреду предност имају истраживачке активности засноване на чулном сазнању стечене кроз практиковање у спонтаној игри, свакодневом животу или/и осмишљеној образовној активности.

Пожељне су и активности које омогућују интеракцију са социјалном и физичком средином јер доприносе сазнању света око нас тако што се откривају односи и упознају својства и карактеристике предмета, бића, појава и процеса.

Методе учења/наставе

Најефикасније методе учења за постизање предвиђених исхода у предмету свет око нас јесу оне методе које ученика стављају у адекватну активну позицију у процесу стицања знања. Потребно је стварање ситуације учења у којима ће доћи до изражаја различите активности ученика које омогућују различите начине учења. Погодне су следеће методе активног учења. Најпримереније су:

Амбијентално учење омогућује најадекватнији простор за спознавање света око нас. Променљивост амбијента обезбеђује сагледавање исте ствари са различитих аспеката у различитим околностима и различитим појавним фор-мама.
Партиципативне методе учења поред стицања знања омогућују развој способности и вештина а посебно доприносе развоју когнитивних процеса захваљујући делању - практиковању одређених радњи.
Решавање проблема и свих оних ситуација које доводе до когнитивног конфликта погодују развоју мисаоних способности.
Интерактивне методе од рада у пару до тимског рада омогућују разне облике социјалне партиципације и обогаћивање сопственог искуства кроз размену са другима.
Кооперативне методе учења омогућују социјалне активности на заједничким задацима, велики степен личног ангажмана и сналажење у природном људском контексту.
Игра као најживотнија ситуација и деци на овом узрасту најпримеренија активност је изузетно погодна, ненаметљива форма учења.