ЦИЉЕВИ верске наставе јесу да се њоме посведоче садржај вере и духовно искуство традиционалних цркава и религијских заједница које живе и делују на нашем животном простору, да се ученицима пружи целовит религијски поглед на свет и живот и да им се омогући слободно усвајање духовних и животних вредности Цркве или заједнице којој историјски припадају, односно чување и неговање сопственог верског и културног идентитета. Упознавање ученика са вером и духовним искуствима сопствене, историјски дате Цркве или верске заједнице треба да се остварује у отвореном и толерантном дијалогу, уз уважавање других религијских искустава и филозофских погледа, као и научних сазнања и свих позитивних искустава и достигнућа човечанства.

ИСХОДИ

Верска настава ће код ученика:

- развити отвореност и однос према Богу, другачијем и савршеном у односу на нас, као и отвореност и однос према другим личностима, према људима као ближњима, а тиме се буди и развија свест о заједници са Богом и са људима и посредно се сузбија екстремни индивидуализам и егоцентризам;
- развити способност за постављање питања о целини и коначном смислу постојања човека и света, о људској слободи, о животу у заједници, о феномену смрти, о односу са природом која нас окружује, као и о сопственој одговорности за друге, за свет као творевину Божју и за себе;
- развити тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другим људима из сопственог народа и сопствене Цркве или верске заједнице, као и са људима, народима, верским заједницама и културама другачијим од сопствене, ка изналажењу равнотеже између заједнице и властите личности и ка остваривању сусрета са светом, са природом и пре и после свега са Богом;
- изградити способност за дубље разумевање и вредновање културе и цивилизације у којој живе, историје човечанства и људског стваралаштва у науци и другим областима;
- изградити свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као и способност за разумевање и преиспитивање сопственог односа према Богу, људима и природи.

ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС (ВЕРОНАУКА)

ЦИЉ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалност цркве) и есхатолошки (будући) живот (димензију идеалног). То значи да ученици системски упознају православну веру у њеној доктринираној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији, при чему се излагање хришћанског виђења живота и постојања света обавља у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђење (литургијско, као и подвижничко искуство Православне Цркве) обухвата сва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и верско образовање. Све ово спроводи се како на информативно-сазнајном тако и на доживљајном и на делатном плану, уз настојање да се доктриниране поставке спроведу у свим сегментима живота (однос са Богом, са светом, са другим људима и са собом).

ИСХОДИ
Настава православног катихизиса (веронауке) код ученика ће:
- развити отвореност и однос према Богу као другој и другачијој личности у односу на нас, као и отвореност и однос према другом човеку као икони Божијој, личности, такође, другачијој у односу на нас, те да се између ове две релације оствари узајамно зависна веза (свест о заједници);
- развити способност за постављање питања о целини и најдубљем смислу постојања човека и света, људској слободи, животу у заједници, феномену смрти, односу са природом која нас окружује и друго, као и одговарање на ова питања у светлу православне хришћанске вере и искуства Цркве;
- изградити способност дубљег разумевања и вредновања културе и цивилизације у којој живе, успона и падова у историји човечанства, као и достигнућа у разним областима стваралаштва (при чему се остварује комплементарност са другим наукама);
- развити способност за одговорно обликовање заједничког живота са другима, за изналажење равнотеже између властите личности и заједнице, за остварење сусрета са светом (са људима различитих култура, религија и погледа на свет, са друштвом, са природом) и са Богом; најзад
- изградити уверење да је свет и све што је у њему створено за вечност, да су сви створени да буду причасници вечног живота, те да из те перспективе код ученика развије способност разумевања, преиспитивања и вредновања сопственог односа према другом човеку као непоновљивом бићу и према творевини Божијој и изгради спремност на покајање.

Садржаји наставе православног катихизиса распоређени су по линеарно-концентричном (симбиотичком, спиралном) принципу. То значи да се у сваком разреду изабирају одређени раније уведени садржаји, а затим се у оквиру сваке теме, које ће се током дате године школовања низати у сукцесивном следу, вршити активизација предходно стечених знања и формираних умења. Наравно, у сваком разреду уводе се и потпуно нове теме, које ће послужити као ослонац за надограђивање знања у наредним разредима. След тема је у нижим разредима силазни (десцендентни), односно базира се на излагању материје према психолошкој приступачности, док је у вишим разредима основне школе узлазни (асцендентни), дакле темељи се на начелима теолошке научне систематике.

ЦИЉЕВИ И ИСХОДИ
ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСА (ВЕРОНАУКЕ)
У ПРВОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ЦИЉ
- Прихватање да је постојање израз заједништва личности, а да личност постоји само у заједници слободе са другом личношћу.

ИСХОДИ
Ученик ће:
-уочити да се кроз слободни однос љубави према некоме или нечему тај неко или нешто конкретизује, односно да постаје за нас јединствено и непоновљиво;
- уочити да љубав човека према другим људима и природи њима даје непоновљиву вредност и постојање;
- уочити да од онога кога заволимо зависи и наше постојање;
- препознати да је човек икона Божија управо због тога што може да друга бића чини непоновљивим.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

- Човек је икона Божија (човек има својство да љубављу чини нешто да постоји, слично као што то може Бог);
- Бог је заједница личности Оца и Сина и Светог Духа (биће као заједница, као љубав);
- Човек као биће заједнице;
- Бог је из љубави створио свет заједно са Сином и Духом;
- Исус Христос је посредник између Бога и створене природе;
- Црква је заједница свих људи и целе природе кроз Христа са Богом;
- Православна иконографија показује свет и човека у заједници с Богом.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Настава православног катихизиса у 1. и 2. разреду основне школе треба да буде припрема ученика да прихвате да је постојање израз заједнице, односно да је личност заједница са другом личношћу. Зато у настави треба користити она дечја искуства која на ово указују. То се може остварити кроз приче, цртеже које ће деца сама цртати и на којима ће увек бити представљена бића у односу , тј. целина онога што се црта (нпр. родитељи, браћа, сестре, кућа, двориште све заједно; море и лађе на мору са птицама и сунцем итд. преко дружења и организовања таквих врста игара које ће указивати на заједницу са другим као основу постојања). Да би при том била избегнута опасност од схватања да свака врста заједнице може бити основ истинског постојања, треба увек имати на уму и истицати литургијско искуство заједнице и литургијску структуру која је утемељена на слободи а не на природним нагонима.
Појмове као што су: Бог, личност, слобода, љубав, треба такође, увек тумачити на основу искуства заједништва са другим човеком, односно литургијског искуства заједништва. Кад говоримо о Богу, све треба тумачити у оквиру Литургије, њене структуре и радњи које се тамо одвијају. На тај начин ће се избећи апстрактност која је страна деци овог узраста и постићи то да се Бог сусреће и види кроз живе и конкретне чланове Литургије у једном догађају, што је суштина хришћанског учења о оваплоћењу Бога Сина, о томе да је личност заједница са Богом као са другом личношћу и да је слобода љубав према другој личности.
Конкретно у 1. разреду треба наглашавати:
- искуство љубави које чини да свет који нас окружује не буде маса, већ да га чине конкретна и непоновљива бића. Пример за ово дат је у причи Љубав у уџбенику: Епископ Игњатије, Црквени словар, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2002. Слични примери могу се наћи у књизи Мали принц, Егзиперија и у другим сличним књигама, као и у оквиру непосредних људских искустава;
- да биће са којим смо у заједници љубави постаје извор и нашег постојања као конкретне личности. Пример за ово дат је у причи Извор нашег живота у наведеном уџбенику.
Теме: Човек је икона Божија и Бог је створио свет из љубави треба објаснити на наведеном примеру из приче Љубав у наведеном уџбенику. Ученицима треба показати да кад човек неког заволи, односно кад оствари заједницу са неким, тада он за њега стварно и постоји, односно као да га човек својом љубављу ствара и то као конкретно и непоновљиво биће. Ту моћ једино имају Бог и људи, с том разликом да једино Бог може да ствара нешто из небића.
Теме: Христос је посредник између Бога и света и Црква је заједница природе и људи кроз Христа с Богом треба, такође, објаснити на основу искуства љубави према другом бићу. Када човек воли једно биће, онда у њему гледа и сва остала. Бог Отац највише воли свога Сина, Исуса Христа, и у њему види све људе као своје синове. Све што буде постало део ове заједнице Бога Оца и Сина, Исуса Христа, постаће драго и Богу и постојаће вечно. (Видети пример из приче Даровање у уџбенику. То треба повезати са догађајем крштења којим улазимо у Цркву као заједницу Христа са Богом Оцем, односно да се крштењем конституише Црква, заједница са Христом, у којој постајемо синови Божији и зато браћа међу собом).

ИСЛАМСКА ВЈЕРОНАУКА (ИЛМУДИН)

ЦИЉ наставе исламске вјеронауке у основном образовању и васпитању је да пружи ученику основни вернички поглед на свет, са посебним нагласком на вернички практични живот, а такође и будући вечни живот. То значи, да деца на примерен начин њиховом узрасту, упознају властиту веру у њеној духовној, моралној, социјалној, мисионарској и другим димензијама. Излагање верског виђења и постојања света обавља се у отвореном и толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама. Начин приступа је исламско виђење које обухвата сва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и верско образовање. Упознавање је истовремено информативно - сазнајно и доживљајно - делатно, с настојањем да се основне поставке спроведу у свим сегментима живота: однос према Богу, према свету, према другим људима и однос према самом себи.

ИСХОДИ
Настава исламског вјеронаука код ученика ће:
- развити свест о Богу као Створитељу и однос према људима као најсавршенијим божијим створењима;
- развити способност (на примерен начин узрасту ученика) за постављање питања о целини и најдубљем смислу постојања човека и света, о људској слободи, животу у заједници, смрти, односу са природом која нас окружује, као и за размишљања о тим питањима у светлу вере ислама;
- развити и изградити способност дубљег разумевања и вредновања културе и цивилизације у којој живе, успона и падова у историји човечанства, као и достигнућа у разним областима научног деловања;
- развити способност за одговорно обликовање заједничког живота с другим, за изналажење равнотеже између властите личности и заједнице, за остваривање сусрета са светом (са људима различитих култура, религија и погледа на свет, с друштвом, с природом) и с Богом;
- изградити уверење да је његов живот на овом свету само припрема за вечност, да су сви створени да буду судионици вечног живита, да се из те перспективе код ученика развија способност разумевања, приспитивања и вредновања властитог односа према другом човеку као Божијем створењу и изгради спремност за покајање.

ЦИЉЕВИ И ИСХОДИ ИСЛАМСКЕ ВЈЕРОНАУКЕ-ИЛМУДИН У
ПРВОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1. Оспособљавање ученика да отпочне сваки свој посао, онако како прописи вјере налажу и са успјехом га оконча

Ученик ће:
- научити кратку дову за успјешан почетак (rabbi jessir)
- упознати се са првим ријечима објаве (Кур'ана)

2. Оспособљавање ученика да препозна основна начела своје вјере и да зна цијенити своју вјеру и поштовати другачије од себе

Ученик ће:
- научити назив и значење своје вјере
- се упознати са симболима вјере и њиховим изгледом
- се упознти са исламским поздравом и његовим значењем
- се упознати са начином опхођења према припадницима других религија
- се упознати са мјестом које ислам даје породици
- се упознати са значајем школе и њеном одгојно-образовном улогом

3. Упознавање ученике са датумима рођења и смрти Божијег Посланика, Његовим животом и Његовим односом према дјеци.

Ученик ће:
- научити кад је рођен и у каквој средини је живио Божији Посланик
- научити вриједности које је Мухамед а.с. посебно истицао и току свог живота
- се упознати какав је био однос Божијег Посланика према дјеци (Његовим унуцима)
- се упознати са ставовима Божијег Посланика према животу на овоме свијету и његовим односом према смрти и вјечном животу (ахирету)

4. Упознавање ученике са најзначајнијим датумима који се код муслимана празнично обиљежавају.

Ученик ће:
- научити који су то најзначајнији празници
- научити значење рамазанског и курбан бајрама
- се упознати са значајем хиџретске нове године (муслиманске нове године) и њеним основним порукама
- научити неколико побожних пјесмица уповоду значајних исламских празника
- се упознати са традиционалним породичним начином обиљежавања исламских празника
5. Упознавање са чињеницом да је Allah dž.š., Узвишени Господар свим народима слао Посланике који су их опомињали и подстицали на чињење добра.

Ученик ће:
- сазнати ко је био Ибрахим а.с.
- сазнати ко је био Јунус а.с.
- се упознати са именима других посланика
- се упознати са вриједностима које су сви Посланици истицали

6. Упознавање ученика са бројем Kur'anskog сура и важношћу свакодневног учења Kur'anа.

Ученик ће:
- се упознати са садржејем и значењем суре ел-фатиха
- се упознати са садржајем и значењем суре ихлас
- се упознати са садржајем и значењем Kur'anskog поглавља ел-фелек
- се упознати са садржајем и значењем поглавља ен-нас

САДРЖАЈИ:

УВОД (међусобно упознавање ученика и вероучитеља, упознавање са садржајима програма Исламске вјеронауке - Илмудин)

РАББИ ЈЕСИР, ИКРЕ, СЕЛАМ
- учење кратке дове (молитве) Рабби јесир за успешан почетак;
- упознавање ученика са првим речима објављеним у Кур,ану (Икре-учи);
- исламски поздрав - селам

КО САМ - ШТА САМ И МОЈИ ПРИЈАТЕЉИ
- назив наше вере;
- изглед барјака;
- активност другова.

ЈЕЛО И ПИЋЕ
- шта је мислиману дозвољено а шта забрањено од хране и пића

ПОРОДИЦА
- чланови породице, њихове активности и дужности једних према другима

ШКОЛА И ДЕЦА
- обрадити кроз обраду песмица "Азра иде у школу" и "Ајша и птице"

БИСМИЛА
- учење бисмиле и основних постулата вере ислама кроз питања "запамти" и "пронађи"

ПОЗДРАВ МИРА
- учење исламског поздрава - селама и његово значење

КЕЛИМЕ - И - ШЕХАДЕТ
- упознавање са првим стубом ислама којим се сведочи и очитује једноћа Створитеља и потврђује посланство Мухамеда а.с.

ДЕСНА СТРАНА
- кроз песмицу "Мехо љеватан" указати на предност десне стране у животу верника

МУСЛИМАНИ И КЊИГА
- кроз причу "Књига под јастуком" нагласити поруку обавезности дружења са књигом

МУСЛИМАНСКИ МУБАРЕК ДАНИ
- приказати Бајрам кроз песмицу и Бајрамска илахија

НА УЛИЦИ
- кроз илустрацију приказати лепу улицу као огледало њених становника и уз обраду песме "Уљудно се понашај"

ЕЗАН
- упознавање ученика са историјатом езана (позив на молитву) и његовим текстом

ЕЛ-ФАТИХА
- учење прве суре у Кур,ану и њеног значења

РОЂЕЊЕ ВЕРОВЕСНИКА МУХАМЕДА А.С.
- упознавање ученика са домовином, породицом и временом рођења последњег Божијег посланика Мухамеда а.с.

САЛАВАТИ И ДОВА
- учење салавата и дове за спас на овом и будућем свету

СУРА ЕН-НАС
- учење последње суре у Кур,ану и њено значење

БОЖИЈИ ПОСЛАНИК А.С. И УНУЦИ
- упознавање ученика са односом Мухамеда а.с. према деци

КРАЂА И ЛАЖ
- указивање на пороке којих се верник мора чувати, кроз обраду приче "Не узимај туђе" и "Лаж"

АЛАХ - СВЕМОГУЋИ СТВОРИТЕЉ
- објаснити ученицима кроз причу "Све је створио Алах" да је он Створитељ свега постојећег, видљивот и невидиљивог

СУБХАНЕКЕ
- учење кратке дове са којом започиње сваки намаз (молитва)

СУРА ЕЛ - ИХЛАС
- учење кратке суре која потврђује јединство Створитеља

ИБРАХИМ А.С.
- упознавање ученика са кратким историјатом једног од одабраних Божјих посланика

СУРА ЕЛ - ФЕЛЕК
- учење суре у којој се од Алаха x.ш. тражи заштита и уточиште од шејтана и његових следбеника

ЈУНУС А.С.
- обрада приче о једном од Божјих посланика која указује на потребу стрпљивости у тешким моментима

БУДУЋНОСТ ЗНА САМО АЛАХ X.Ш.
- упознавање ученика кроз причу "Ако Бог да" да сваки исход посла, поред уложеног труда, зависи од воље Божије

ЗДРАВЉЕ ЈЕ БОГАТСТВО
- кроз причу "Шта је најважније" и песмицу "Здрава дјеца" указати на важност здравља и његовог чувања

АБДЕСТ
- хигијена као саставни део вере и начин обављања обдеста (верског прања) пре намаза

СУРА ЛЕХЕБ
- учење једне од последњих кур,анских сура и њено значење

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Верска настава је заједничко дјело вероучитеља и ученика. Полазиште је конкретна стварност. Из доживљених искустава прелази се на истине из којих се потом враћа на свакодневну њихову примену. Овакав начин сазнања има свој ред: упознавање (обрада нових садржаја), понављање, примјена и провјеравање, сређивање (систематизација). То је макро структура оваквог начина сазнања. Међутим, и ови дијелови имају своју микро структуру. Тако, на примјер: начин сазнања поседује следеће ступњеве: постављање циља, мотивисање, обрада нових наставних садржаја, учење. Треба имати пред очима физиономију групе и појединца, а такође у оквиру часа на којем се обрађују нови садржаји, врши се примена и понављање обрађеног градива.
Имајући на уму горе истакнуто, час веронауке би требао изгледати овако: кратко понављање садржаја са претходног часа и посебно осветљавање онога што ће послужити као темељ за актуелни час. Након постављања циља, прелази се на обраду нових наставних садржаја, где се заправо објашњава ученику шта то значи да смо "Божија створења", истичући када се то и како догодило. Након овога се већ познати садржаји продубљују, уче, тј. разговара се о намазу - молитви (зашто и како). Овако усвојено градиво, у складу са васпитним циљем, мора наћи своју примену у животу ученика. Разговара се зашто и како треба захвалити Богу за родитеље, браћу и пријатеље. Оваква сазнања и дечије искуство се ослањају на слово Кур,ана и на ученички властити доживљај.

КАТОЛИЧКИ ВЈЕРОНАУК

ЦИЉ наставе католичког вјеронаука у основном образовању и васпитању јесте да пружи цјеловити вјернички поглед на свијет и живот с посебним нагласком на двије димензије: историјска реалност цркве - вјернички практични живот и есхатолошка димензија, односно вјечни живот. То значи да дјеца, на примјерен начин њиховом узрасту, упознавају властиту вјеру у доктринарној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији при чему се излагање вјерскога виђења и постојања свијета обавља у веома отвореном и толерантном дијалогу с осталим наукама и теоријама. Начин приступа је кршћанско виђење (литургијско као особито доживљавање вере) које обухвата сва позитивна искуства људи без обзира на њихову националну припадност и вјерско образовање. Упознавање је истовремено информативно-сазнајно и доживљајно-дјелатно с настојањем да се доктринарне поставке спроведу у свим сегментима живота: однос с Богом, са свијетом, с другим људима и са собом. Значи циљ је вјеронаука информативно-формативни приступ вјери и изградња погледа на свијет кроз призму властитог веровања максимално поштујући све наведене датости.

ИСХОДИ

Настава католичког вјеронаука код ученика ће:
- развити отвореност и однос према Богу као другој и другачијој Особи у односу на нас, као и отвореност и однос према другом човјеку као слици Божјој, особи такође другачијој у односу на нас, као и да се између ове две релације оствари узајамно зависна веза (сазнавање заједнице);
- развити способност (на узрасту ученика примерен начин) за постављање питања о цјелини и најдубљем смислу постојања човјека и свијета, о људској слободи, животу у заједници, феномену смрти, односу са природом која нас окружује и др., као и за размишљање о тим питањима у свјетлу вјере а на темељу искуства Цркве;
- изградити и развити способност дубљег разумијевања и вредновања културе и цивилизације у којој живе, успона и падова у историји човјечанства, као и достигнућа у разним областима стваралаштва (при чему се остварује комплементарност с другим наукама);
- развити способност за одговорно обликовање заједничког живота с другим, у изналажењу равнотеже између властите особе и заједнице, у остваривању сусрета са свијетом (са људима различитих култура, религија и погледа на свијет, с друштвом, с природом) и с Богом;
- изградити увјерење да је свијет и све што је у њему, створен за вјечност, да су сви створени да буду судионици вјечног живота, те да се из те перспективе код ученика развије способност разумијевања, преиспитивања и вредновања властитог односа према другом човјеку као непоновљивом бићу према створењу Божјем и изгради спремност за покајање.

ЦИЉЕВИ и ИСХОДИ КАТОЛИЧКОГ ВЈЕРОНАУКА У ПРВОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1. Упознавање Бога Оца, његовe љубави, да себе, родитеље и овај дивни свијет схвати као Божји дар.
2. Упознавање Исуса Криста, онога кога нам је Отац послао као знак своје највеће љубави.
Ученик ће:
- разумjети и прихватити став да смо дјеца Божја и да нас Отац небески воли;
- разумjети и прихватити став да нас Бог тако љуби да је Исус Крист постао наш брат;
- разумjети и прихватити потребе и жеље да бисмо били Исусова браћа, да се морамо међусобно вољети и тако слиједити Његову науку;
- разумjети и практицирање узајамне љубави која захтјева да се научимо и одрицати и чинити добро другима;
- развити осјећаје да су молитве и богослужје начини сусретања с оним што смо учили о Богу и да буде изграђена потреба за тим;
- спознати да су његови другови и припадници других цркава, вјера, да има и оних који не вјерују, али је важно да је научио живјети, поштивати и вољети све своје другове као браћу.

САДРЖАЈИ:

УВОД
- Међусобно упознавање ученика и вероучитеља и упознавање са садржајима програма католичког вјеронаука

МИ СМО ДЈЕЦА БОЖИЈА И ОТАЦ НЕБЕСКИ НАС ВОЛИ
- Дар смо небеског Оца (хвала за родитеље, браћу и пријатеље);
- Небески нас Отац воли (хвала што ме воли);
- Небески Отац је добар (развијање љубави према Оцу Небеском јер је према мени добар);
- Небески Отац све зна (развијање осећања дивљења јер Отац Небески све зна);
- Небески Отац све може (развијање осећања радости јер Небески Отац све може);
- Небески Отац је створио и невидљиви свет (неговање осећања како нам је добро што је небески Отац најбогатији);
- Небески Отац се брине за свијет (развијање захвалности према Богу што се брине за нас);
- Сви су људи дјеца Божија и зато су браћа (упознати децу са чињеницом да су сви људи дјеца Божја и зато су браћа, развијати свест о важности суживота и толеранције).

БОГ НАС ТАКО ЉУБИ ДА ЈЕ ИСУС КРИСТ ПОСТАО НАШ БРАТ
- Небески отац нам је послао свога сина (развијање радости што ми је Исус брат);
- Ишчекивани Божји Син (развијање љубави према Марији јер је Исусова мајка);
- Исусово рођење - славимо заједно сви кршћани (развијање захвалности Богу за ту љубав, што је постао нама сличан);
- Исусови први гости (развијање осећања свести да ћу и ја бити Исусов гост поход пастира и мудраца);
- Светкујемо Божић (упознати властити начин слављења као начине других, Бог нас је даривао и ми ћемо једни друге).

ДА БИСМО БИЛИ ИСУСОВА БРАЋА МОРАМО СЕ ВОЛЕТИ
МЕЂУСОБНО И СЛИЈЕДИТИ ЊЕГОВУ НАУКУ
- Исус нас учи: љубимо једни друге у кући (навикавање на помагање родитељима);
- Исус нас учи: љубимо своје ближње (помагаћу друговима у школи);
- Исус нас учи: љубимо једни друге (помоћи ћу својим судруговима);
- Упознати Исуса онако како га прихватају и сви остали људи (Исус је особа значајна за човјечанство, шта Куран часни говори о Исусу);
- Исус нас учи да се у љубави налазимо (развијање навике пјевања у цркви).

УЗАЈАМНА ЉУБАВ ЗАХТЕВА ДА СЕ НАУЧИМО И ОДРИЦАТИ
И ЧИНИТИ ДОБРО ДРУГИМА - ИСУС ЈЕ ОТКУПИТЕЉ
- Исус је љубав трпио (развијање чврстине - ако ме нешто боли, нећу се одмах тужити);
- Исус приказује своје трпљење Оцу (развијање чврстине - своје трпљење ћу сјединити с Исусовим);
- Отац је ускрисио Исуса (развијање вере да Отац даје живот и смрт);
- Исус је жив (развијање вере у живога Исуса);
- Прослављени Исус (развијање вере у Божје православљено краљевство);
- Међу нама је Дух Свети (развијање осећања радости што ми Дух помаже доћи к Оцу);
- Исус међу нама живи (развијање поуздања у Исуса, Исус и дјеца).

МОЛИТВА И БОГОСЛУЖЈЕ ЈЕ НАЧИН СУСРЕТАЊА
С ОНИМ ШТО СМО УЧИЛИ О БОГУ
- С Исусом заједно разговарам с Оцем (развијање осећања задовољства што могу разговарати с Небеским Оцем);
- У гостима код Исуса (развијање навике редовног похађања свете мисе);
- Молитва код других цркава и вјера (развијање свијести да сваки човјек моли по својој савести правилно, заједничка молитва Оче наш, молитва Ислама).

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Наставни садржај слиједи литургијску - црквену годину. Кроз припрему и славље великих црквених благдана упознаје се и њихов садржај и њихова порука. Тако се на најлакши и дјеци приступачан начин преноси и садржај и живот једне кришћанске заједнице чији члан постаје ученик.
Дакле, мисао водиља наставе вјеронаука првог разреда основне школе су оне вјерске истине које се кроз једну литургијску годину и славе и догађају.
Вјерска настава је заједничко дјело катехете (вјероучитеља) и катехизаната (вјероученика). Полазиште је конкретна стварност. Из доживљених искустава прелази се на истине, из којих се потом враћа на свакодневну њихову примјену. Овакав начин сазнања има властити ред: упознавање (обрада нових садржаја), понављање, примена и провјеравање, сређивање (систематизација). То је макро структура оваквог начина сазнања. Међутим, и ови дијелови имају своју структуру. Тако на примјер: начин сазнања посједује слиједеће ступњеве: постављање циља, мотивирање, обрада нових наставних садржаја, учење, индуктивни и дедуктивни закључци, тачни и нетачни докази, формулирање запамћених чињеница... Или, садржај примјене има ове дијелове: проблем, постављања циља, рјешавање проблема, задатака, упознавање прилика и увјежбавање. Код сазнавања треба имати пред очима физиономију групе и појединаца, но у оквиру часа на коме се обрађују нови наставни садржаји врши се примјена, понављање и вредновање обрађеног градива.
Имајући на уму горе истакнуто, час вјеронаука би требало изгледати овако: кратко понављање садржаја претходног часа, и посебно осветљавање онога што ће послужити као темељ за актуелни час. Након постављања циља (шта? и како?), прелази се на обраду нових наставних садржаја (нпр. први разред, први час), где се објашњава ученику, шта то значи да "смо дарови Небескога Оца", истичући када се то догодило и како. Закључци се могу истаћи на табли. После овога се већ познати садржаји продубљују, уче, тј. разговара се о крштењу (шта?, како? и зашто?). Овако усвојено градиво, у складу са васпитним циљем, мора наћи своју примјену у животу ученика. Разговара се зашто и како треба захвалити Богу за родитеље, браћу и пријатеље. Оваква сазнања и дјечје искуство се ослањају на његов доживљај и текст Светог Писма.

ЕВАНГЕЛИЧКО-ЛУТЕРАНСКИ ВЈЕРОНАУК
СЛОВАЧКЕ ЕВАНГЕЛИЧКЕ ЦРКВЕ А.В.

ЦИЉ наставе вјеронаука у основном васитању и образовању јесте да пружи целовит вернички поглед на свиет и живот с посебним нагласком на две димензије: историјска реалност цркве - вернички практични живот и есхатолошка димензија, односно вечни живот. То значи да деца, на примерен начин њиховом узрасту, упознавају властиту веру у доктринарној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији при чему се излагање верског виђења и постојања света обавља у веома отвореном и толерантном дијалогу с осталим наукама и теоријама. Начин приступа је хришћанско виђење (литургијско као посебно доживљавање вере) које обухвата сва позитивна искуства људи без обзира на њихову националну припадност и верско образовање. Упознавање је истовремено информативно-сазнајно и доживљајно-делатно с настојањем да се доктринарне поставке спроведу у свим сегментима живота: однос с Богом, са светом, с другим људима и са собом. Значи циљ је вјеронаука информативно-формативни приступ вери и изградња погледа на свет кроз призму властитог веровања максимално поштујући све наведене датости.

ИСХОДИ
Настава евангеличко-лутеранског вјеронаука, словачке евангеличке цркве а.в. код ученика ће:
- развити отвореност и однос према Богу као другој и другачијој Особи у односу на нас, као и отвореност и однос према другом човеку као слици Божјој, особи такође другачијој у односу на нас, као и да се између ове две релације оствари узајамно зависна веза (сазнавање заједнице),
- развити способност (на узрасту ученика примерен начин) за постављање питања о целини и најдубљем смислу постојања човека и света, о људској слободи, животу у заједници, феномену смрти, односу са природом која нас окружује и др., као и за размишљање о тим питањима у светлу вере а на темељу искуства Цркве;
- изградити и развити способност дубљег разумевања и вредновања културе и цивилизације у којој живе, успона и падова у историји човечанства, као и достигнућа у разним областима стваралаштва (при чему се остварује комплементарност с другим наукама);
- развити способност за одговорно обликовање заједничког живота с другим, у изналажењу равнотеже између властите особе и заједнице, у остваривању сусрета са светом (са људима различитих култура, религија и погледа на свет, с друштвом, с природом) и с Богом;
- изградити уверење да је свет и све што је у њему, створен за вечност, да су сви створени да буду судионици вечног живота, те да се из те перспективе код ученика развије способност разумевања, преиспитивања и вредновања властитог односа према другом човеку као непоновљивом бићу према створењу Божјем и изгради спремност за покајање.

ЦИЉЕВИ и ИСХОДИ ВЕРСКЕ НАСТАВЕ ЕВАНГЕЛИЧКО-ЛУТЕРАНСКОГ ВЈЕРОНАУКА СЛОВАЧКО ЕВАНГЕЛИСТИЧКЕ ЦРКВЕ А.В. У ПРВОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1. Приближавање деци радосне вести Божије речи и Божије истине. Схватање Божије љубави у смислу Божије речи и усмеравање ка поштовању и уважавању Божијег ауторитета.
Ученик ће сазнати:
- да је Бог велики и свемоћам;
- да је на почетку свега био Бог;
- да све што је Бог створио је добро;
- да је наш живот поклон од Бога;
- да нам је Бог поверио да бринемо о нашој планети;
- да грех кода однос Бог-човек и човек-човек;
- да се грех рађа у људском срцу и има тенденцију да расте;
- да грех не представљају само наши поступци, већ и мисли;
- да Бог воли људе, али кажњава грех;
- да Бог испуњава своја обећања;
- да је Богу сваки човек значајан;
- да је Исус дошао за свакога;
- да је Исус и његов пријатељ;
- да Исус зове сваког да га следимо;
- да може имати поверења у Исуса;
- да Исус има моћ над природом, над болешћу и над смрћу;
- да може изразити захвалност Богу;
- да истински симбол Ускрса је Исусов крст;
- да вера у Исуса спаја људе.

САДРЖАЈИ:

УВОД
- Међусобно упознавање ученика и вероучитеља, упознавање са садржајима програма овог разреда

КО ЈЕ БОГ? ГОСПОД КОЈИ ЈЕ СВЕ СТВОРИО
- Бог је створио цео свет
- Бог је створио и нас

ПОРОДИЦА ЈЕ БОЖЈИ ПОКЛОН
- Моји родитељи
- Моја породица

БИБЛИЈА
- Библија - сусрет са Богом
- Библија - Свето писмо
- Божја реч - Библија нас води

МОЛИТВА
- Шта је то молитва, како се молимо
- Када и где се молимо
- За шта и за кога се молимо

КО ЈЕ ИСУС КРИСТ
- Божић - празник Божје љубави
- Божје јављање Марији, рођење Исусово
- Три краља
- Исуса доносе родитељи у храм.

ИСУС МОЈ ПРИЈАТЕЉ
- Исус - пријатељ деце
- Исус - господар природе на мору
- Исус - брине о нама, Исус штити народ
- Исус и господар над болешћу, Исус господар над смрћу

ИСУС ЈЕ СПАСИТЕЉ
- Зашто славимо Ускрс
- Исус се растаје од ученика
- Распеће
- Исус живи - одлазак код свог Оца

ИСУС ШАЉЕ ПОМОЋНИКА
- Дух Свети - наш Учитељ и Помоћник
- Први хришћани - и ја сам хришћанин

БОГ ТВОРАЦ
- Грех долази на свет - Адам и Ева у рају
- Смрт долази на свет - Кајин и Авељ

БОГ СУДИ НОВИ ПОЧЕТАК
- Потоп - послушност Наја
- Дуга - знак новог почетка
- Вавилонски торањ - Бог кажњава

ПОСЛУШНОСТ - ПРЕВАРА - ПОКАЈАЊЕ
- Бог зове Аврама - Аврамова послушност
- Бог испуњава своје обећање - рођење Изава
- Аврамова вера
- Јаков превари оца Изава
- Јаков одлази од куће - тежак живот, богатство, покајање
- Повратак и помирење са братом

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Верска настава је заједничко дело катехете (вјероучитеља) и катехизаната (вјероученика). Полазиште је конкретна стварност. Из доживљених искустава прелази се на истине, из којих се потом враћа на свакодневну њихову примену. Овакав начин сазнања има властити ред: упознавање (обрада нових садржаја), понављање, примена и проверавање, сређивање. То је макро структура оваквог начина сазнавања. Међутим, и ови делови имају своју микро структуру. Тако на пример: начин сазнања поседује следеће ступњеве: постаљање циља, мотивисање, обрада нових наставних садржаја, учење, индуктивни и дедуктивни закључци, изравни и неисправни докази, формулисање запамћених чињеница... Или, садржај примене има ове делове: проблем, постављање циља, решавање проблема, задатак, упознавање прилика и увежбавање. Код сазнавања треба имати пред очима физиономију групе и појединаца, но у оквиру часа на коме се обрађују нови наставни садржаји врши се примена, понављање и вредновање обрађеног градива.
Имајући на уму горе истакнуто, сваки час вјеронаука требало би да изгледа овако: кратко понављање садржаја претходног часа, и посебно осветљавање онога што ће послужити као темељ за актуелни час. Након постављања циља (шта? и како?), прелази се на обраду нових наставних садржаја (нпр. "смо дарови Небескога Оца", истичући када се то догодило и како. Закључци се могу истаћи на табли. После овога познати садржаји се продубљују, уче, тј. разговара се о крштењу (шта?, како? и зашто?). Овако усвојено градиво, у складу са васпитним циљем, мора наћи своју примену у животу ученика. Разговара се зашто и како треба захвалити Богу за родитеље, браћу и пријатеље. Оваква сазнања и дечје искуство се ослањају на његов доживљај и текст Светог Писма.

ВЕРСКО ВАСПИТАЊЕ РЕФОРМАТСКЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ

ЦИЉ наставе вјеронаука у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовити вернички оглед на свет и живот с посебним нагласком на две димензије: историјска реалност цркве - вернички практични живот и есхатолошка димензија, односно вечни живот. То значи да деца примерено њиховом узрасту, упознају властиту веру у доктринарној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији при чему се излагање верског виђења и постојања света обавља у веома отвореном и толерантном дијалогу с осталим наукама и теоријама. Начин приступа је хришћанско виђење (литургијско као посебно доживљавање вере) које обухвата сва позитивна искуства људи без обзира на њихову националну припадност и верско образовање. Упознавање је истовремено информативно-сазнајно и доживљајно-делатно с настојањем да се доктринарне поставке спроведу у свим сегментима живота: однос с Богом, са светом, с другим људима и са собом. Значи циљ је вјеронаука информативно-формативни приступ вјери и изградња погледа на свет кроз призму властитог веровања максимално поштујући све наведене датости.

ИСХОДИ
Настава верског васитања реформатске хришћанске цркве код ученика ће:
- развити отвореност и однос према Богу као другој и другачијој Особи у односу на нас, као и отвореност и однос према другом човеку као слици Божјој, особи такође другачијој у односу на нас, као и да се између ове две релације оствари узајамно зависна веза (сазнавање заједнице),
- развити способност (на узрасту ученика примерен начин) за постављање питања о целини и најдубљем смислу постојања човека и света, о људској слободи, животу у заједници, феномену смрти, односу са природом која нас окружује и др., као и за размишљање о тим питањима у светлу вере а на темељу искуства Цркве;
- изградити и развити способност дубљег разумевања и вредновања културе и цивилизације у којој живе, успона и падова у историје човечанства, као и достигнућа у разним областима стваралаштва (при чему се остварује комплементарност с другим наукама);
- развити способност за одговорно обликовање заједничког живота с другим, у изналажењу равнотеже између властите особе и заједнице, у остваривању сусрета са светом (са људима различитих култура, религија и погледа на свет, с друштвом, с природом) и с Богом;
- изградити уверење да је свет и све што је у њему, створен за вечност, да су сви створени да буду судионици вечнога живота, те да се из те перспективе код ученика развије способност разумевања, преиспитивања и вредновања властитог односа према другом човеку као непоновљивом бићу према створењу Божјем и изгради спремност за покајање.

ЦИЉЕВИ и ИСХОДИ ВЕРСКОГ ВАСПИТАЊА РЕФОРМАТСКЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ У СРБИЈИ – ЦРНОЈ ГОРИ – ВОЈВОДИНИ У ПРВОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1. Стицање основног зања о Богу, греху, милости, Божјој казни.
Ученик ће:
- стећи представу о Богу на основу Библијског текста;
- препознати Божје дело у свему што је створено;
- препознати Божју бригу и љубав према сваком створењу, човеку;
- схватити да постоје вредности које су доступне не само преко интелекта, него и преко веровања.

2. Стицање основних појмова о значењу Библије и прихватање Библије као основе вере.
Ученик ће
- схватити да је Библија најважнија књига за све хришћане и да је најважнији извор одговора за сва животна питања.

3. Стицање знања о греху и вери путем библијских прича и препознавање Божјег пута избављења и спасења.
Ученик ће:
- обогатити своја знања о односу: грешник-вера-спасење;
- препознати истину кроз веру у Бога: живеће под Његовом вечном заштитом.

4. Сазнавање ко је Исус Христ и разумевање да је слање Избавитеља од стране Бога потврда Његове љубави према човеку.
Ученик ће
- препознати љубав Божију према њему лично у лику Исуса Христа.

САДРЖАЈИ:

УВОД
- Међусобно упознавање ученика и вероучитеља, упознавање са садржајима програма овог разреда

КО ЈЕ БОГ? ГОСПОД КОЈИ ЈЕ СВЕ СТВОРИО
- Бог је створио цео свет
- Бог је створио и нас

ПОРОДИЦА ЈЕ БОЖЈИ ПОКЛОН
- Моји родитељи
- Моја породица

БИБЛИЈА
- Библија - сусрет са Богом
- Библија - свето писмо
- Божја реч - Библија нас води

МОЛИТВА
- Шта је то молитва, како се молимо
- Када и где се молимо
- За шта и за кога се молимо

КО ЈЕ ИСУС КРИСТ
- Божић - празник Божје љубави
- Божје јављање Марији, рођење Исусово
- Три краља
- Исуса доносе родитељи у храм.

ИСУС МОЈ ПРИЈАТЕЉ
- Исус - пријатељ деце
- Исус - господар природе на мору
- Исус - брине о нама, Исус штити народ
- Исус господар над болешћу, Исус господар над смрћу

ИСУС ЈЕ СПАСИТЕЉ
- Зашто славимо Ускрс
- Исус се растаје од ученика
- Распеће
- Исус живи - одлазак код свог Оца

ИСУС ШАЉЕ ПОМОЋНИКА
- Дух Свети - наш Учитељ и Помоћник
- Први хришћани - и ја сам хришћанин

БОГ ТВОРАЦ
- Грех долази на свет - Адам и Ева у рају
- Смрт долази на свет - Кајин и Авељ

БОГ СУДИ НОВИ ПОЧЕТАК
- Потоп - послушност Наја
- Дуга - знак новог почетка
- Вавилонски торањ - Бог кажњава

ПОСЛУШНОСТ - ПРЕВАРА - ПОКАЈАЊЕ
- Бог зове Аврама - Аврамова послушност
- Бог испуњава своје обећање - рођење Изава
- Аврамова вера
- Јаков превари оца Изава
- Јаков одлази од куће - тежак живот, богатство, покајање
- Повратак и помирење са братом

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Верска настава је заједничко дело катехете (вјероучитеља) и катехизаната (вјероученика). Полазиште је конкретна стварност. Из доживљених искустава прелази се на истине, из којих се потом враћа на свакодневну њихову примену. Овакав начин сазнања има властити ред: упознавање (обрада нових садржаја, понављање, примена и проверавање, сређивање. То је макро структура оваквог начина сазнавања. Међутим, и ови делови имају своју микро структуру. Тако на пример: начин сазнања поседује следеће ступњеве: постаљање циља, мотивисање, обрада нових наставних садржаја, учење, индуктивни и дедуктивни закључци, тачни и нетачни докази, формулисање запамћених чињеница... Или, садржај примјене има ове дијелове: проблем, постављање циља, решавање проблема, задатак, упознавање прилика и увежбавање. Код сазнавања треба имати пред очима физиономију групе и појединаца, но у оквиру часа под којим се обрађују нови наставни садржаји врши се примена, понављање и вредновање обрађеног градива.
Имајући на уму горе истакнуто, сваки час вјеронаука би требао изгледати овако: кратко понављање садржаја претходног часа, и посебно осветљавање онога што ће послужити као темељ за актуелни час. Након постављања циља (шта? и како?), прелази се на обраду нових наставних садржаја (нпр. "смо дарови Небескога Оца", истичући када се то догодило и како. Закључци се могу истаћи на табли. Након овога се већ познати садржаји продубљују, уче, тј. разговара се о крштењу (шта?, како? и зашто?). Овако усвојено градиво, у складу са васпитним циљем, мора наћи своју примену у животу ученика. Разговара се зашто и како треба захвалити Богу за родитеље, браћу и пријатеље. Оваква сазнања и дечје искуство се ослањају на његов доживљај и текст Светог Писма.

ХРИШЋАНСКА ЕТИКА ЕВАНГЕЛИЧКЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ А.В.

ЦИЉ веронауке је упознати децу са Богом чија је суштина љубав. Научити их да на основу вере увиде свој положај у свету, у својој средини, у цркви у породици; да налазе одговоре на своја питања која се тичу постојања. Одакле смо, куда идемо? Научити их како да се понашају са другим људима, да прихватају разноликости и да дарују своју унутрашњу вредност кроз љубав.

ИСХОДИ
Настава веронаука евангеличке хришћанске цркве А.В. ће:
- код ученика развити веру и љубав према свим људима;
- код ученика развити бригу за ближње, друга и болесне;
- код ученика развити потребу да постану вредни људи нашег друштва који носе унутрашње благо у својој вери и љубави према свим људима;
- упознати ученике са основама хришћанског учења;
- упознати ученике да је у духу реформације цркви стално потребна реформа.

ЦИЉЕВИ и ИСХОДИ ВЕРСКЕ НАСТАВЕ ЕВАНГЕЛИЧКЕ ХРИШЋАНСКЕ
ЦРКВЕ А.В. У СРБИЈИ-ВОЈВОДИНИ У ПРВОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

1. Упознавање деце са Богом-Створитељем, разумевање и способност прихватања Божје љубави кроз новостечено знање из веронауке, кроз свакодневне ситуације и сопствена искуства.
Ученик ће:
- стећи основна знања о Богу, као Творцу света чија је суштина – љубав;
- препознати Божје дело у природи и људима тј. у њима самима;
- препознати часове веронауке као могућност да на њима заједно и боље упознају небеског Оца;
- уочити везу са Богом у свакодневним ситуацијама и примерима из живота (могућност да дете искаже захвалност за родитељску љубав, за љубав мајке на некој црквеној приредби, нпр. за Дан мајки);
- препознати Божју бригу за човека;
- уочити потребу да и он о некоме брине;
- увидети на основу наученог свој положај у свету, цркви, породици;
- се изграђивати у вери кроз однос греха и казне;

2. Упознавање са Библијом (Светим писмом)
Ученик ће:
- стећи основне појмове о пореклу и значењу Библије и њеним најосновнијим деловима;
- разумети да је Библија најважнија књига за учитеља, њих саме и сваког верника;
- стећи навику да користи Библију као непресушан извор одговора на сва њихова животна питања;

3. Препознавање вере као јединог пута у спасење
Ученик ће:
- упознати причу о Ноју и Потопу из Библије и богатиће своје знање;
- уочити особине Ноја које га поистовећују са осталима и особине које га од осталих одвајају (однос: грешник-вера-спасење);
- препознати пут за избављење свакога;
- препознати златно правило: «Ко верује, живеће!»

4. Препознавање Исуса Христа као Избавитеља
Ученик ће:
- знати ко је Исус Христ;
- препознати Божју љубав у лику и улози Избавитеља;
- развити ставове о потреби покајања на основу животних ситуација и личних примера;
- развити став о могућности и потреби опраштања;
- уочити да је рођење Избавитеља Исуса Христа највећи поклон који човек може да добије;
- развити осећај потребе хуманости, саосећања и пажње према старима и болеснима;
- развити музичке и мануелне способности учењем божићних песмица и израдом божићних поклона

5. Коришћење молитве као разговора с Богом.
Ученик ће:
- препознати потребу молитве и њене сврхе;
- препознати молитву као пут општења са Богом;
- научити да је молитва свеприсутни део његовог живота;
- знати одређене молитвене садржаје прихваћене унутар црквене заједнице као путоказ за разумевање и употребу молитве у своме животу;
- користити молитву којој нас је научио Исус Христ - «Оче наш».

6. Разумевање поста – телесног и духовног.
Ученик ће:
- упознати приказ библијског значаја поста (примери из Старог завета – четрдесетодневни пост Мојсијев на Синају и примери из Новог завета – четрдесетодневни пост Исуса Христа);
- разумети важност поста;
- уочити предност духовног над телесним постом.

7. Разумевање Ускрса
Ученик ће:
- се упознати са библијском темом Ускрса;
- разумети разлоге Исусове смрти, у крсту ће видети симбол краја, али и почетка наде;
- препознати улогу Избавитеља – на себе је узео грехове света;
- препознати безграничну Божју љубав према људима и његову моћ;
- уочити људске особине: неверност, похлепу за новцем, завист с једне стране и способност опраштања с друге стране;
- потврдити раније стечени став да је вера једини пут у спасење и вечни живот;
- препознати Исусову жртву и у односу према њима самима;