 ОШ
"Дринка
Павловић" смештена је у центру Београда,
у Косовској улици бр. 19, иза Савезне скупштине преко
пута "Борбе", лицем уз лице са музичком школом
"Војислав Вучковић". Окружена је типично градским
крајоликом: сиве фасаде, скривена дворишта, кровови,
вревом што допире од Теразија. Али, близу школе су и
питоме оазе парка у Влајковићевој, Пионирског и Ташмајданског
парка. У непосредној близини је Радио Београд, РТС,
кућа "Политике", многе банке, Дечији културни
центар, позориште "Душко Радовић", Главна
пошта, итд.
Становници
око Дринке су грађани тзв. старог језгра града. Школа
је морала да гради програме за развијен социјално-култунри
миље тих породица. Ученике је требало збринути наставом,
храном, одмором, рекреацијом, великим избором слободних
активности које свестрано развијају личност.
У "Дринки Павловић" се то успело.
 Године
1963., 5. септембра, под кровом школе нашло се 1200
ученика. Пристигли су из околних школа: "Жарко
Зрењанин", "Радоје Домановић", "Змај
Јова Јонвановић". Зграда је тек добила своје обрисе,
а зеленило испред школе само што је засађено. Школа
и њени малишани почели су да расту заједно.
Први
дирекотор школе била је Јела Бојанић.
Колектив је почео рад са 44 наставника. Школа је међу
првима имала стручне сараднике. Од самог почетка била
је то школа коју родитељи желе за своје дете. Школа
у којој се учи са радошћу и умно. Школа у којој свако
дете има своје место и пажњу. Школа у којој наставници
раде интензивно и ангажовано. За осам година свако дете
може, захваљујући многобројним активностима које школа
нуди, да открије своје способности и стекне основе за
даље образовање.
Зато не чуди велики број ученика и стално присутна заинтересованост
родитеља из околине и целог града да њихова деца дођу
баш у "Дринку". Признаћемо да су многи знали
да, са помало заједљиве ироније, одмахну руком: "Ах,
Дринка..." После 40 година можемо да кажемо да
смо пресстижност градили, не на томе да смо "школа
из центра", већ на врху. И по резултатима и по
мотивисаности свих који у њој уче и раде.
Радосно
констатујемо да су маме, тате и деца били у истим клупама.
Још увек у I и II разреду постоји целодневна настава.
Сматрамо да је то најадекватнији облик наставе за ученике
запослених родитеља. То мишљење са нама деле и родитељи
школе.
Бројни
су пројекти који су експериментално започети у нашој
школи:
| МАЛИ
СУ ВЕЛИКИ ОД МАЛЕНА |
Примењују
се савремени и нови облици рада као што су: индивидуални
рад, рад у паровима, групни рад. Ови облици рада
омогућено је да ученици самостално решавају одговарајуће
задатке, а што је најважније, самостално решавају
одговарајуће задатке и у прилици су да одмах контролишу
тачност резултата и да самооцењују своја рад.
Тиме се мења и улога наставника. Он је све мање
предавач, а све више организатор, покретач дискусија,
иницијатива и истраживања. Он ученике, пре свега,
учи да мисле, да уче, да раде, да се друже, играју
и прихватају одговорности. |
- петодневна
радна недеља
- целодневна организација рада
- часови самосталног рада
- програмирана настава интерпункције
- други страни језик (у почетку од трећег разреда, а
сада већ шесту годину од првог разреда)
- предшколска одељења
- тестовске провере усвојености наставног садржаја
- блок-флаута у редовној настави музичке културе
- настава у природи
- ритмичка гимнастика
- АУН (активно учење и настава)
|
ДОМАЋИ
ЗАДАЦИ РАДЕ СЕ У ШКОЛИ |
Убрзо по
оснивању, школа организује продужени боравак. Продужени
боравак је оправдао своје постојање, посебно у збрињавању
деце запослених родитеља, у развијању културних
и хигијенских навика ученика, као и обезбеђивању
квалитетне исхране. Од 1970. године, школа постепено
прелази на целодневну наставу. За нормалан рад целодневне
наставе извршене су адекватне припреме просторија,
тако да је цео трећи спрат адаптиран за целодневни
боравак деце у школи (ормарићи, под прекривен теписоном,
креветићи за одмор ученика првог разреда...). Обогаћен
је фонд наставних средстава и техничких апарата.
Целодневна школа проширује своју педагошку структуру
низом обавезних, допунских и изборних активности,
као што су делатности у слободном времену. Да би
сви ученици савладали и усвојили програмске садржаје
у школи, поред часова редовне наставе, обавезни
су за све ученике и часови самосталног рада, који
се организују за наставне предмете српски језик
и математику, а намењени су, углавном извршавању
оних обавеза који су у полудневној организацији
рада обављали код куће као "домаћи задатак". |
Школске
и просветне институције често су присутне у школи због
реализације научних студија и пројеката јер смо ми увек
били радознали да пробамо ново. Од самог почетка школа
има врсног психолога. Прво је то била Боска
Ђорђевић, иза које је остало низ пројеката
и истраживања, а потом Мирјана Колић,
која је прави школски психолог одан ученицима и школи.
Стручну
помоћ смо годинама имали од саветника Драгољуба
Марјановића. Он нас је учио много чему: о изгледу,
чистоћи и уређености школског простора, о понашању особља,
ученика, скренуо би нам пажњу и на ситне пропусте, стручно
је пратио распоред часова редовне наставе, одмора, самосталног
рада, предлагао нам је пројекте за бољу организацију
часова и активности ученика. Сматрамо га креатором целодневне
организације рада и великим пријатељем школе.
Данас,
када неки бивши ђаци сачекују своје "клинце и клинцезе"
после часова, када смо зрелији за све ове године, настојимо
да сачувамо свој шарм и особеност нудећи потпуну збринутост
ученика, поуздану организацију и топлину као и сигурност,
тако потребну свима.
ДИРЕКТОРИ ШКОЛЕ
Први
директор школе, заслужан за утемељење успешне, добро
организоване, престижне школе, школе отворене за иновације,
била је Јела Бојанић. Била је директор
са изузетним смислом за организацију, храброшћу за увођење
новина, способношћу да препозна потребе ученика, као
и да открије креативне наставнике.
Трудећи се да наставе њен рад школу су потом водили:
Олга Дринић, професор математике, Предраг
Чохаџић, професор биологије, Милован
Ђурић, професор српског језика, Мирослав
Живковић, професор техничког образовања, Споменка
Косановић, педагог. Данас, директор школе је
Милена Бићанин, професор историје.
СТРУЧНИ САРАДНИЦИ
Први
психолог школе била је др Боска Ђорђевић,
потом Мира Колић, а данас је Јелисавета Вилотић.
Послове школског педагога обављали су Споменка
Косановић, Наташа Аћимовић
и мр Божидар Остојић.
НАСТАВНИЦИ
Препознатљивост
и успешност школа пре свега дугује изузетним, вредним,
креативним наставницима. Свако је обојио атмосферу школе
својим ангажманом, али постоје изузетни појединци који
су оставили траг свог рада заувек. За нашу школу се
каже да има јаку музичку, ликовну
и спортску линију.
|
НИ
УЧИТЕЉИ НИСУ КАО ШТО СУ НЕКАД БИЛИ |
Од
самог почетка наставници су поклањали велику пажњу
не само настави него и васпитним питањима.
У току рада чланови разредних већа трагају за суштинским
променама које захтевају од учитеља асособљеност
за пуну ширину педагошког деловања. Мења се улога
учитеља у односу на традиционалну школу, и захтева
са да он не буде само предавач већ и васпитач са
свом ширином и одговорношћу коју та улога носи.
Чине се стални напори да се школа све више прилагоди
потребама друштва у одређеном времену. |
Заслужна
за музику је Нада Грујић. Даровит,
енергичан, професор изузетног сензибилитета, огромног
знања. С њом су бивали хорови (првака, мали и велики),
групе певача, солисти, оркестри (флаута, анклунга, камерни).
С њом су се догодили БЕМУС, Фестивал детета у Бечу,
бројна путовања, концерти и бројне највише награде и
признања.
Ликовну линију утемељио је Чедомир Милошевић,
познавалац ликовности, упоран да у процесу ликовног
стваралаштва доведе ученике до врха. Залиха ученичких
радова прелази 3 000 и међу њима су све технике, сви
материјали, мноштво необичних тема, препознатљива методологија
настанка, разноврсни формати и необично добро осмишљена
опрема. Његов менторски рад са учитељима још увек траје
и веома је значајан за очување традиције.
Спортску линију школе започели су наставници физичког
васпитања Никола Поповић, Анка
Дринић и Милић Поповић, а
и сада на њој истрајава Михаило Томић.
Захваљујући Анки Дринић, тренеру наше државне репрезентације
у ритмичкој гимнастици, школа је имала бројне секције
и активности (слетови, јавни часови, секције, такмичења).
Резултат менторског рада је и данас присутан велик број
наставника који успешно са ученицима раде ритмичку гимнастику.
Први велики успеси у кошарци заслуга су професора Милића
Поповића. Наставник Михаило Томић заслужан је за врхунска
остварења у рукомету, атлетици и пливању.
| ПУТ
ОД СТО КОРАКА ИМА ПРВИ КОРАК |
Новине
у образовно-васпитном раду први су прихватили добри
учитељи, ентузијасти, креативци, који су били спремни
да пробају ново, да прихвате ризик и терет које
ново собом обавезно носи, којима је страно да увек
иду утабаним стазама, који су били критички расположени
према свом раду и раду свих око себе.
У свему овоме велику помоћ и подршку имали смо од
руководиоца школе, психолога, педагога и од спољних
сарадника: саветника Завода за унапређивање васпитања
и образовања, ђачких родитеља, професора Педагошке
академије за образовање наставника разредне наставе
и др. Запис Божидара Никодијевића. професора Педагошке
академије у Београду, илустрација је успешности
новоустаљених облика рада:
"Оно што је најбриљантнијеу
концепцији је давање пуне самосталности у раду.
Наставници су наметали себи обавезу да се боре за
унапређивање наставе и да се читав образовни рад
обавља у школи. Колектив се оријентисао на битно
у настави, а резултати су видни на сваком кораку.
деца су мотивисана за рад, јер је настава организована
као разонода. Не треба да губимо из вида руководиоца
школе који је том раду давао тон и који је тај рад
усмеравао и тежио бољим решењима. Захваљујући овој
обостраној тежњи школа "Дринка Павловић"
је добила своје завидно место у граду". |
|
